Tiha voda breg roni. Ova naša narodna izreka potvrđena je i u političkoj karijeri novog nemačkog kancelara. Olaf Šolc je tiho ušao u nemoguću misiju, kako su mnogi verovali, jer je bilo nezamislivo da se Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) poput feniksa uzdigne gotovo sa samog dna popularnosti, gde je bila proletos, sve do pobede na saveznim parlamentarnim izborima 26. septembra. Tvorac tog uspona je ovim podvigom obezbedio sebi kancelarsku fotelju, ali i dokaz da se nekada može i sam protiv svih. Stranku je vratio na vlast mada je i kod Merkelove bio u vladi, ali kao mlađi partner. Šolc je bio vicekancelar i ministar finansija.
Danas priznaju i njegove partijske kolege da bi se samo nasmejali na izjavu da će kroz nekoliko meseci dobiti izbore, a to se upravo dogodilo jer je Olaf Šolc verovao u to i izborio se korak po korak, najpre za vraćanje poverenja birača, a potom i do mukotrpnih dvoipomesečnih pregovora sa koalicionim partnerima o formiranju vlade.
Čovek koji se retko smeje, tako novinari opisuju ovog 63-godišnjaka, rođenog 14. juna 1958. u Osnabriku, a potom nastanjenog u Hamburgu. I u tom velikom i moćnom gradu na severu Nemačke dokazao se kao veliki borac. Po rečima njegovog oca Gerharda, još kao dečak je govorio da će jednog dana postati nemački kancelar. Mada iz građanske porodice, živeo je u radničkoj četvrti Ralštet, podaleko od bleštavog centra možda najlepšeg nemačkog grada. Braća Jens i Ingo su mlađi od njega, a sada medijima poveravaju da je bio sveznalica i “pametnjaković”. To isto tvrde i drugari iz kraja sa kojima je zajedno bio već sa 17 godina politički aktivan u podmlatku SPD (Jusos). Svi su bili “ljuti levičari”, ali je mlađani Olaf brzo naučio lekciju iz politike da vredi biti pragmatičan.
Iz osnovne škole u tom siromašnom hamburškom predgrađu jedini je iz generacije uspeo da upiše gimnaziju, a onda i da studira. Kasnije, kao socijaldemokrata, probijao se ka vrhu uprkos izraženoj privrženosti socijalnoj pravdi što nije odgovaralo konzervativnom krilu SPD.
Od pre nekoliko dana član je “velike četvorke” kao najnoviji izdanak galerije svojih slavnih prethodnika: Vilija Branta, Helmuta Šmita i Gerharda Šredera. Ovaj poslednji sada tvrdi da je Olaf dokazivao mnogo puta svoju sposobnost da vodi posao, najpre kao gradonačelnik Hamburga, potom kao ministar i sada u predizbornoj kampanji.
U Bundestagu je u sredu izabran s udobnom većinom od 395 glasova, mada je 26 poslanika njegove stranke ostalo kod kuće pravdajući se da su bolesni. Procene analitičara su da će uglavnom nastaviti politiku Angele Merkel koja ga je odvažno i promovisala kao svog naslednika mada je sa vlasti skinuo njenu stranku. “Oboje smo severnjaci, imamo taj mentalitet – delamo hladne glave, promišljeno”, izjavljivao je Šolc.
Takvom taktikom je prvi u nemačkoj istoriji ujedinio tri stranke i posle dvoipomesečnih pregovora sročio opsežni koalicioni ugovor koji će im biti polazna osnova za mandat koji su dobili od naroda.
