Baviće se, dakle, istraživanjem u oblasti medicine, što zadovoljava njegove kriterijume: da pomaže ljudima i utiče na globalni zdravstveni sistem. No, o tim stvarima, kaže on, pričaće kada dođe vreme, sada treba da uspešno završi petu godinu studija i vredno trenira za učešće na Olimpijadi 2016. godine.
Priča o Bogdanu zapravo je priča o talentu, vrednoći i marljivosti, o želji, motivaciji i podršci porodice i okoline. Rhodes stipendija samo je kruna velikog rada i ambicija na akademskom planu; u plivanju u kojem je ovaj momak postizao zavidne rezultate taj šlag na torti bi bilo učešće na Olimpijadi i, naravno, neka od medalja, mada je naš sagovornik i te kako svestan kako je teško do nje doći.
Odmalena na dva koloseka – učenje i plivanje. Bogdan ih je uspešno pomirio, a cilj mu je "da na oba plana da od sebe najbolje što može".
Njegov akademski uspeh i dobijanje Rhodes stipendije, koju su ove godine zaslužile samo 82 osobe u svetu, nisu slučajni. U Kanadu je stigao iz rodnog Beograda kao trogodišnjak sa majkom i ocem. Ubrzo su im se pridružili i baka, deda i ujak i svi su živeli u istoj kući. Tu je Bogdan bio okružen ljubavlju i poštovanjem, ali i imao priliku da vidi i oseti kako je teško počinjati od nule i koliko je rada i truda potrebno da bi se dostigao cilj. Primere kako i koliko treba učiti i boriti se u svojoj sredini najbolje je naučio od svojih članova porodice. I ujak, Ivan Pašić, svojevremeno je dobio stipendiju od torontskog univerziteta, završio je medicinu i radi kao lekar.
Porodica, kaže naš sagovornik, uspeva da istinski uživa u činjenici da je dobio ovu stipendiju. On sam se još uvek navikava na to, jednostavno nema vremena od silnih akademskih i plivačkih obaveza da to, kako kaže, svari. Kada im je saopštavao radosnu vest, uspeo je da isfolira mirnoću, toliko da su pomislili da od stipendije nema ništa. Posle, kada su saznali, bilo je i suza, radosnica naravno.
Majka Nataša najveći uzor
Bogdanov najveći uzor i osoba koja je najviše na njega uticala je majka Nataša, čija je životna borba usmerila Bogdana ka medicinskom istraživanju.
– Kada sam imao šest godina moja majka se razbolela od leukemije. To je bio strašan šok za porodicu, i za nju, naravno, a baš u to vreme i ona je bila na doktorskim studijama koje je morala da napusti zbog lečenja. Ona je najveći borac koga poznajem i uvek mi je bila neka vrsta idola. To sa koliko je hrabrosti sve to podnosila i koliko je bila jaka dok je prolazila kroz bolest sa kojom se uspešno nosila mnogo je uticalo na mene. I danas imamo odličan odnos i ona se baš trudi da održimo dobar kontakt bez obzira na sve moje obaveze.
I svoju plivačku karijeru ovaj mladić gradio je velikim trudom i radom, pored talenta naravno.
– Moji roditelji su u meni gajili ljubav i prema sportu i prema učenju, uporedo. Rano sam postao svestan da je plivačka karijera kratka, do tridesete, pa sam uvek planirao da uz plivanje završim i školu. Svestan sam da ne mogu da stanem rame uz rame sa najboljim plivačima na svetu koji samo treniraju i ne bave se ni sa čim drugim. Ali, meni je važno da od svog talenta, uz veliki rad, napravim onoliko koliko mogu. Akademski put je dobijanjem Rhodes stipendije već trasiran, na Oksfordu će nastaviti da trenira, ostaje još da se kvalifikuje za člana srpskog tima za Olimpijadu 2016. godine. U jedno smo sigurni: Bogdan će kao i do sada sigurno dati sve od sebe da i u nastavku svoje plivačke karijere postigne sve što može.
Najbolji u Kanadi i Americi
Napravio je mnogo, to rezultati kazuju. Kao talentovani junior predstavljao je Kanadu na međunarodnim takmičenjima od 2006. do 2010. godine, a onda je prebacio svoje sportsko državljanstvo sa Kanade na Srbiju i od 2012. godine je član Srpskog plivačkog saveza. Za Srbiju je plivao na dva Evropska prvenstva, Svetskom prvenstvu u Barseloni 2013. i na dva svetska kupa u Ajndhovenu i Berlinu, gde je bio osmi u disciplini 400 metara mešovitim stilom. Pet godina zaredom proglašavan je za najboljeg kanadskog sportistu među akademcima, nosilac je i priznanja za najboljeg akademskog američkog sportistu.
U dobrom društvu
Dobijanjem Rhodes stipendije Bogdan se našao u društvu čuvenih političara, pravnika, profesora univerziteta, sportista i biznismena koji su njome bili nagrađivani od 1902. godine kada je ustanovljena. Stipendiju je ustanovio Cecil John Rhodes, britanski biznismen, rudarski magnat i političar u Južnoj Africi. Mali broj odabranih studenata iz 14 geografskih celina koje uključuju SAD, Kanadu, Nemačku, Australiju, Novi Zeland, i bivše afričke, azijske i karipske engleske kolonije svake godine prođe izuzetno težak i selektivan put do stipendije.