Okreće li Berlin leđa Moskvi

EPA

Da li će se politika Berlina promeniti prema Rusiji posle izbora Olafa Šolca na mesto saveznog kancelara je pitanje koje je otvoreno u ruskoj javnosti odmah nakon što je on zamenio Angelu Merkel na toj poziciji.

Ruski eksperti očekuju da se politički kurs Berlina verovatno neće drastično promeniti, uključujući i odnos prema Rusiji, dok zvanična Moskva takođe računa na kontinuitet politike Berlina u bilateralnim odnosima , uključujući i pitanje „Severnog toka 2“. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov konstatovao je da Moskva i Berlin imaju nesuglasice, ali da ih ujedinjuje shvatanje da problemi mogu i treba da se rešavaju samo dijalogom.

Aleksandar Kamkin, naučni saradnik Centra za germanistiku pri Institutu Evrope Ruske akademije nauka, smatra da se, na globalnom nivou, politički vektori Nemačke neće menjati. Berlin će ostati privržen negovanju transatlantskih odnosa, pa ne treba očekivati korenite promene u spoljnoj politici u istočnom pravcu.

„Mislim da se ništa dramatično neće desiti, ali biće dosta progresivnog razvoja. Šolc je nesumnjivo iskusan političar. On dosledno ide ka ciljevima, sprovodeći politiku malih koraka. Njega ne nazivaju uzalud ‘Šolcomat’ ili, što bi se reklo, političkim robotom – emocije su mu strane, kao i nagle promene u politici koju sprovodi. On je, bez sumnje, fokusiran na transatlantske vrednosti, a za njega je glavno jačanje nemačko-američkih odnosa“, smatra Kamkin.

Šolcov princip „seoske diskoteke“

Komentarišući izbor socijaliste za novog šefa vlade nemački mediji ističu da se Socijaldemokratska partija tradicionalno zalaže za bliske veze sa Rusijom i da je ovo nastavak tzv. „nove istočne politike“ koju je formulisao socijalistički kancelar Vili Brant ranih sedamdesetih godina prošlog veka i koja je poslužila za zbližavanje Rusije i Nemačke.
Međutim, Kamkin smatra da Šolc nije Brant i da ne bi trebalo očekivati neke značajne proboje u dijalogu Moskve i Berlina. Ekspert je uveren da će novi nemački kancelar pokušati da održi balans između Moskve, Kijeva i drugih političkih igrača.

“Šolc očigledno nije Vili Brant sa svojom novom istočnom politikom. Šolc je izjavio da će se osloniti na pricnip ‘seoske diskoteke’ kada se ‘pleše sa onima u sali’. To je zanimljiva izjava, ali nije baš najjasnije šta se iza nje krije. Verovatno je hteo da kaže da će graditi viševektorsku spoljnu politiku na Istoku, vodeći računa o interesima Moskve, Kijeva i drugih država istočne Evrope“, ocenjuje Kamkin.

Letos, tokom predizborne debate, Šolc je slao dobre signale Rusiji i zalagao se za uspostavljanje direktnog dijaloga između Moskve i EU, ali se zbog toga našao na meti kritika liderke „Zelenih“ Analene Berbok, prve ministarke spoljnih poslova Nemačke i najoštrijeg kritičara Vladimira Putina u novoj nemačkoj vladi.

Dok se Šolc zalaže za „Severni tok 2“, Berbok želi da stopira puštanje u rad tog gasovoda koji gas iz Rusije kroz Baltičko more dovodi direktno u Nemačku. Jedan od njenih argumenata je da gasovod Nemačku čini previše zavisnom od Rusije, dok Ukrajina ostaje na cedilu, jer je „Severni tok 2“ zaobilazi.

Umerena politika prema Rusiji

Međutim, u jeku histerije koju raspiruju zapadni mediji pisanjima da Rusija navodno planira invaziju na tu zemlju Šolc i Berbok imaju slične stavove o tom pitanju. Berbok je upozorila da bi Rusija, u slučaju da „ponovo“ povredi državnost Ukrajine, platila visoku političku i ekonomsku cenu, dok je Šolc, odgovarajući na pitanje da li je Berlin spreman da iskoristi gasovod „Severni tok 2“ kao polugu pritiska u situaciji oko Ukrajine, rekao da svi treba da poštuju princip nepovredivosti granica, te da će u suprotnom uslediti „posledice“.

Eksperti ocenjuju da će Šolc u svojoj spoljnoj politici morati da usaglašava svoje stavove sa stavovima drugih partija, koji su propisani u koalicionom ugovoru, mada neki analitičari vide i njegovu ulogu u suzbijanju antiruske retorike Zelenih, pre svega šefice diplomatije Analene Berboki i vicekancelara Roberta Habeka.

Stranke “semafor koalicije” – Socijaldemokrate, Zeleni i Liberali – potpisale su koalicioni sporazum, kojim je ozvaničen kraj šesnaestogodišnje vladavine Angele Merkel.
Upravo u sporazumu, koji su potpisale tri partije, navodi se da Nemačka ostaje privržena saradnji u okviru Evropske unije i Severnoatlantske alijanse, a takođe se poziva na razvoj „nove istočne politike“ na nivou EU i jačanje uloge Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Rusija je nazvana „važnim igračem u međunarodnoj areni“ sa kojim vlada namerava da vodi „konstruktivan dijalog“, dok istovremeno zahteva „hitan prekid pokušaja destabilizacije Ukrajine, nasilja u istočnoj Ukrajini i nezakonite aneksije Krima“.

Samog Šolca politikolozi nazivaju pristalicom „umerene politike“ prema Rusiji. On namerava da nastavi saradnju sa Rusijom u rešavanju problema kao što su borba protiv pandemije i klimatskih promena, predlaže uvođenje bezviznog režima za Ruse mlađe od 25 godina, kao i proširenje mogućnosti za Ruse da studiraju i rade u Nemačkoj. Što se Ukrajine tiče, Šolc ne vidi u bliskoj budućnosti mogućnost ulaska Ukrajine u NATO i EU, protivi se isporuci oružja Ukrajini, smatrajući da takav korak diskredituje poziciju Nemačke kao članice Normandijskog formata i Minskog procesa.

Šolc, koji je četvrti posleratni kancelar Nemačke iz redova socijaldemokrata posle Vilija Branta, Helmuta Šmita i Gerharda Šredera, od 2007. godine je gotovo neprekidno na vladajućim dužnostima – najpre kao ministar rada, zatim kao prvi gradonačelnik Hamburga, a 2018. prelazi u Saveznu vladu i postaje ministar finansija i vicekancelar.