Kada su pucnji utihnuli iz Linta je istrčalo nekoliko prestravljenih ljudi. Ubrzo je objavljeno da su u akciji stradale tri osobe – otmičar, iranski izbeglica Man Haron Monis (49) i dvoje talaca, dok. Lekari su iz kafića na nosilima izneli više osoba.
Drama u Sidneju započela je u ponedeljak u ranim jutarnjim satima, a nastavljena je tokom noći. Odmah po dojavi, stotine policajaca blokirale su posećeni Trg Marin u strogo poslovnom delu Sidneja, preko puta TV stanice Sedam. Iz bezbednosnih razloga evakuisani su stanari i zaposleni u obližnjim zgradama.
Sve je počelo oko 9.30, kada je primećen naoružani muškarac sa torbom na leđima dok je ulazio u prodavnicu. Po ulasku u lokal primorao je posetioce da zatvore ulazna vrata. Petnaest minuta kasnije pozvana je policija, a ubrzo je zatvoren deo grada.
Traka oko glave
Jedan od zaposlenih iz kafića izašao je na pauzu, a kada se vratio zatekao je zatvorena vrata radnje i video čoveka koji je već držao njegove kolege i mušterije.
– Kada sam došao ispred vrata video sam da su zaključana, a unutra ljude kako sede na podu. Jedan čovek je šetao, nosio je vezanu traku oko glave i imao bradu. Video sam i svog menadžera tamo. Mnogo ljudi je unutra i svi drže ruke na prozorima – rekao je svedok.
Predstavnici Linta su odmah potvrdili medijima da je u lokalu bilo tridesetak gostiju, a na radnom mestu još desetoro zaposlenih. U kafić su dolazili ljudi zaposleni u obližnjim zgradama, kako bi pred posao popili kafu.
Prostor oko kafića na Trgu Martin u potpunosti je okružen policijom, a vazdušni saobraćaj iznad Sidneja je zatvoren kako bi mogućnost za manevre imali pripadnici helikopterske jedinice. Blokiran je i deo grada u kojem se nalaze državne institucije i sedišta većeg broja kompanija, među koja TV Sedam, Komonvelt i Vestpak banka, Banka rezervi te novootvorene kancelarije prvog ministra.
Pisma mržnje
Monis je ranije osuđen za seksualne napade i poznat je po tome što je slao pisma s porukama mržnje australijskim vojnicima. Takođe, navode mediji, optužen je za ubistvo sopstvene žene i boravio je na slobodi uz kauciju. Politički azil u Australiji dobio je 1996. godine.
Sve australijske TV stanice u ponedeljak su prekinule program i emitovale specijalne emisije o nemilim dešavanjima, koji nikada do sada nisu viđeni u ovoj zemlji.
Tokom jutra, taoci su primorani da na izlogu kafića drže istaknutu crnu zastavu Šhahada, islamske afirmacije vere, na kojoj piše: "Nema Boga do Alaha, Muhamed je božji glasnik."
Policija je nedugo potom stupila i u kontakt s napadačem. On je tražio ispunjenje više uslova kako bi pustio ljude na slobodu, ali je policija apelovala na medije da ih ne objavljuju zbog bezbednosti talaca.
Bizarni selfiji
Dok su predstavnici medija svoje oči i kamere držali uprte ka Trgu Martin, bilo je građana koji su se krajnje neodgovorno ponašali u dramatičnoj situaciji kada su životi talaca ugroženi. Dok su prestravljeni ljudi u Lintu bili prinuđeni da drže islamsku zastavu na prozoru, prolaznici su pozirali ispred objekta sa osmehom na licu.
Društveni mediji su osudili ovakvo ponašanje, koje smatraju nepoštovanjem ljudi koji strepe za život.
– Da li biste snimali selfi u situaciji kao što je talačka drama u Sidneju?! Mislim da je to potpuno bolesno – napisala je Lorin Hes.
– Svako ko snima selfije u okolini sidnejskog kafića treba da pregleda glavu – napisao je Kris S
Do 17 časova petoro gostiju uspelo je da izađe iz kafića. Prvo su istrčala trojica muškaraca, gotovo šest sati pošto je počela talačka kriza, a oko sat vremena kasnije kafić su napustile i dve žene (radnice Linta).
Televizijska stanica Deset izvestila je da su novinari te stanice razgovarali sa dva taoca u vreme trajanja krize i da su oni potvrdili zahteve napadača.
– Tražio je da mu se donese zastava ISIL u kafić, a njegov drugi zahtev bio je da razgovara s premijerom.
Sumnjivi paketi
Iz Vašingtona je naređena evakuacija Ambasade SAD, što je učinjeno i u sidnejskoj Operi, pošto je tamo sumnjivi paket unet u zgradu. Na više lokacija uznemireni građani Sidneja prijavljivali su pojavu sumnjivih paketa, što se srećom ispostavilo kao netačno.
I kidnaper se navodno javio u program jedne radio-stanice i tražio da razgovara sa premijerom Tonijem Abotom. Radijski voditelj Rej Hadli istakao je da je i nekoliko otetih pokušalo da ga kontaktira, ali je on to odbio kako ne bi ugrozio njihovu bezbednost.
Naciji se tokom talačke drame obratio i prvi ministar Toni Abot, koji je pozvao građane da ostanu smireni.
– Australija je mirno, otvoreno i velikodušno društvo – rekao je Abot. – Ništa ne bi trebalo to da promeni. Pozivamo sve građane da idu na posao, kao to što čine inače.
"Gnusni čin"
Više od 40 muslimanskih organizacija u Australiji osudilo je talačku dramu.
– Odbacujemo svaki pokušaj ugrožavanja života nevinih ljudi i izazivanje straha i užasa – navele su organizacije u zajedničkom saopštenju u kojem se naglašava da je reč o "gnusnom činu", preneo je AAP.
Australija je inače na visokom stepenu pripravnosti zbog podrške kampanji protiv ISIL, koju predvode SAD, a policija je pokrenula nekoliko visoko profilnih racija u velikim gradovima.
– Želimo da pohvalimo način na koji obični ljudi reaguju na ova dešavanja – izjavio je načelnik policije NSW Endrju Skipione.
Mere bezbednosti pojačane su i u drugim australijskim gradovima. Prisustvo policije bilo je primećeno u Melburnu u blizini prodavnica Lint koje su zbog vanrednih okolnosti bile zatvorene.
Hronologija događaja
21. jul – Veruje se da je australijski samoubica aktivirao bombu u Iraku. Pojavila su se strahovanja da je veći broj Ozija uključen u borbe za ilegalnu Islamsku državu.
12. septembar – Australija je podigla stepen bezbednosti sa srednjeg na visoki i to prvi put od 2003.
14. septembar – Prvi ministar obećao je angažovanje 600 vojnika za borbu protiv Islamske države, koji su sastavni deo međunarodnih snaga.
18. septembar – U Australiji su izvedene velike antiterističke akcije. Otkriven je plan grupe ekstremista da se građani kidnapuju, a njihova egzekucija izvrši javno.
29. oktobar – Izglasan je novi zakon kojim se zabranjuje državljanima Australije da učestvuju u oružanim konfliktima i bez potrebe putuju u takva područja.
