Obično se smatra da okeani nisu ničim ograničeni i da su neuništivi, znači večiti. Ali i taj izvor života i stanište mnogobrojnih vrsta životinja i biljaka nije neranjiv: te velike vode su ugrožene i postaju sve manje darežljive prema čovečanstvu koje zavisi od opstanka okeana.
S obzirom na njihovu veličinu i značaj, naša saznanja o svetskim morima su i dalje nedovoljna. To je, kažu, briga o onom plavom na Plavoj planeti.
Zato su Ujedinjene nacije rešile da pojačaju napore oko nastavka istraživanja i mera zaštite tog ogromnog dela planete (70 odsto površine) i proglasile period do 2030. godine Decenijom te kampanje.
Nemački mediji su sa posebnom pažnjom propratili taj događaj na svom tlu gde su početak akcije na posebnoj konferenciji proglasile Anja Karliček, savezna ministarka za obrazovanje i istraživanje i profesorka Antje Betijus, direktorka Instituta “Alfred Vagener”.
– Mora i okeani su za nas ljude nezamenljivi izvori hrane i sirovina – rekla je u svom ranije snimljenom pozdravnom govoru nemačka kancelarka Angela Merkel povodom starta ove kampanje.
– Budućnost Zemlje u velikoj meri zavisi od toga kako ćemo se odnositi prema morima i koristiti ih, a i koje pouke iz toga možemo izvući, nastavila je Merkelova i poentirala rekavši da je ovo “pobednička akcija”.
Naredna decenija će biti u znaku poruke “Stvaranje okeana kakve želimo da imamo”.
Cilj će biti pronalaženje novih rešenja za zaštitu voda i to na najvišem međunarodnom nivou.
Razvoj okeana i njihova održiva upotreba su od životne važnosti jer mora pate od masovnih pretnji koje je stvorio čovek, poput prekomernog ribolova, zagađenja i uništavanja staništa. Zatim tu su i dramatični efekti klimatske krize.
Berlin je bio domaćin virtuelne svetske konferencije o ovoj temi na kojoj su učestvovali stručnjaci i političari iz svih regiona, a Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija i nemačka kancelarka poslali su video-poruke učesnicima tog skupa.
Koliki je značaj mora za čovečanstvo bilo je očigledno tokom Bregzita kada se vodila žestoka bitka između Evropske unije i Velike Britanije oko ribolova. Okeani su izvor hrane za više od tri milijarde ljudi. Potom, oni su najvažnija saobraćajnica za svetsku trgovinu. Na kraju, ta ogromna vodena prostranstva ublažavaju zagrevanje tla u vreme aktuelnih klimatskih promena jer preuzimaju veliki deo emisije ugljen-dioksida.
– Oni su klimatske mašine – rekla je Karličekova na pomenutoj konferenciji u Berlinu, ali ta mašina zbog sve većih opterećenja stenje i sve teže radi jer je zagrevanje zemlje dospelo do gotovo krajnjih granica.
Ako ljudi budu čuvali svoja mora, sačuvaće i sebe, poručili su naučnici svetskoj javnosti nastojeći tako da probude svest i savest onih koji ne brinu previše o budućnosti planete i onome što ostavljaju budućim generacijama.
Nemci daju pare
Sa 400 miliona evra koliko izdvaja godišnje, vlada u Berlinu pomogla je aktivnosti na istraživanju mora i okeana.
Voda sve toplija
Okeani su iz godine u godinu sve topliji, pa su naučnici iz više zemalja zajedno alarmirali svet podatkom da su 2019. godine vode na planeti bile toplije nego ikada, a da se njihovo zagrevanja nastavlja.
Kobni sudari tankera
Sudari tankera sa naftom su katastrofa za mora i okeane, jer samo kap nafte zagadi mnogo litara vode. Takvi slučajevi su smrtna presuda za mnoga živa bića u tim vodama, a čovek kao jedini krivac za te nesreće samo posredno trpi posledice svog nemara.
