Neverica, a potom ogromno oduševljenje ophrvali su proteklih dana siromašnu desetočlanu porodicu Nešić iz naselja Kula u Vladičinom Hanu, kada su ih reporteri "Vesti" nedavno posetili kako bi im uručili donaciju u iznosu od 1.000 dolara, dar anonimne porodice iz Sidneja. Glava kuće, Goran Nešić (43) i njegova trudna supruga Negoslava (40) nisu mogli čudu da se načude, a radost nisu skrivala ni njihova dečica koju smo zatekli kod kuće: Milan (14) i Aleksandra (13), Jelena (5), Lena (3) i Dunja (16 meseci). Dok su za vreme našeg susreta u domu Nešića, u školi bili: Luka (10), Vesna (8) i Andreja (7).
|
Porodica – ljubav i snaga Majka Negoslava, iako u osmom mesecu trudnoće, sve poslove sa lakoćom obavlja, gotovi ručkove, pere, čisti… Deca joj pomažu, ona starija u svemu. Trudnoću podnosi lako, navikla se, a raduje se prinovi kao i prethodnoj deci.
Hvala vam od srca! Starija ćerka Aleksandra i mlađa Vesna, kažu izuzetno su srećne, pošto će sad moći na ekskurziju, a sve zahvaljujući donaciji koja je pristigla. Aleksandra će videti Beograd i Novi Sad, a mala Vesna Vranje i Vranjsku Banju. |
– Teško je rečima zahvaliti se na pravi način ovako izdašnom poklonu i pomoći. Pošto ne umemo bolje, želimo da se od srca zahvalimo toj dragoj porodici iz daleke zemlje, koja nam je svojim dobročinstvom dala vetar u leđa. Pre svega, da napredujemo u domaćinstvu, da stvorimo uslove i za dete koje će se roditi. Da li će biti jedno ili su blizanci ne želimo da znamo. To je Božje delo, pa šta bude, neka je samo sve kako treba, a dete živo i zdravo! – kaže oduševljeno otac Goran, dok drhtavim rukama prebrojava novac u dinarskoj protivvrednosti i dodaje:
– Kada ste nas pozvali da nam kažete da dolazite i da nam donosite pomoć dobročinitelja iz daleka, verujemo da se veliki čudotvorac Sveti Vasilije Ostroški, kome se klanjamo i molimo za pomoć, prikazao kroz božje delo tih dobrih ljudi. Neka im ovaj veliki svetac i Bog usliše sve molbe i ispune sve želje, neka ih blagoslove i podare sve što im je potrebno.
Skroman, uredan i čist dom Nešića na svakom koraku odiše ljubavlju, srećom i porodičnom harmonijom. Sve je u stanu kao "pod konac" i na svom mestu. O svemu tome brine Negoslava, dok lonci sa čorbom kloparaju na šporetu. Umesila je tepsiju sa rolatom od pekmeza kojim nas je poslužila. Isto tako, isekla je i ostaloj dečici, koja su pojela sve u slast i osmeh na licu.
– Gledaćemo da svaki dinar ide gde treba, a to je da imamo za period kad će da se Negoslava poroditi početkom jula, kako su nam rekli doktori. Veliki je ovo novac. Zato ćemo kupiti i prasiće da ih čuvamo kod mojih roditelja, u planinskom selu Urvič. Ostavili smo i žensko tele, pa se nadamo da ćemo u budućnosti imati i tri krave, samim tim, dovoljno mleka i sira za sve nas. Isto tako i za ostarele roditelje, moju i sestrinu porodicu. Otac nam pomaže koliko može, a majka je srčani bolesnik i više je vezana za krevet. Prebacili su sedmu deceniju, ali neka su živi i zdravi. Za nas i dobra reč i svaka vrsta podrške mnogo znači – kaže Goran.
Žive u kući rođaka, imaju dve sobe, hodnik i kupatilo. Da bi za život bilo dovoljno osnovne hrane zadužen je Goran, koji radi u nadnici u seči drva, u šumi. Naravno, poslove u rodnom Urviču ne zapostavlja, jer tamo zahvaljujući radu obezbeđuju zdrave namirnice.
Goran je neumoran, brižan i pažljiv. U poslovima, u selu, pomaže mu Milan, najstariji sin.
– Još jednom, hvala od srca za novac. Nije trebalo ovoliko, ovo je više od mesec dana mukotrpnog rada po šumama s tim da redovno ima posla, a nema. Za nas je ovako nešto nestvarno, ovde nas ni država ne gleda, ali ovo je novo saznanje za nas, a posebno za decu. Da postoje dobri ljudi na koje oni treba da se ugledaju i nekad, ako Bog da, uzvrate onima koji su bili siromašni, a čestiti kao oni – ispraća nas Goran sa Negoslavom i decom koja veselo skakuću oko nedovršene kuće na brdu zvanom Kula, iznad Vladičinog Hana.
