Kifla ujutro ili, možda kroasan? Pita za posle ručka ili umesto njega, vanilice posle večere… Ako vam ovo zvuči poznato, ako na svom svakodnevnom putu prolazite i ulazite u pekare, vreme je da prekinete sa ovom lošom navikom. Sve razumemo, to je teško iz raznih razloga, od toga da “se nema vremena” pa do jednostavne činjenice da je pecivo jako ukusno. Ali ako smo spremni na rezove kada su toksični ljudi u pitanju, zašto treba da tolerišemo toksičnu hranu?
Istina jeste da nema potrebe da pekaru izbegavate apsolutno svaki dan (dok toksične ljude isecite radikalno) ali kao svakodnevna navika, ona je neprihvatljiva. Zbog čega?
ZBOG ČEGA TREBA OGRANIČITI UNOS PECIVA
Ne može se reći da je svaki proizvod od brašna loš ali ukoliko vodite računa o zdravlju ne bi trebalo često jesti u pekari, pogotovo sve od belog brašna (da, te kiflice). Hleb i proizvodi napravljeni od celih zrna žitarica su u umerenoj količini sastavni deo uravotežene ishrane.
Mnoge vrste pšenice od koje se pravi belo brašno su veoma daleko od onoga kako je pšenica nekada izgledala i ljudski želudac više ne može dobro da ih vari. Ovo je i jedna od stvari koja se često brka sa netolerancijom na gluten.
Na svu sreću, postoje i druge vrste brašna, poput pirinčanog, ovsenog, heljdinog, ražanog i sl, čak i brašna od banane. Ipak, vrlo često ne možete biti sigurni u kvalitet brašna u pekari i bolje je da, ukoliko želite zdravije pecivo, isto pravite sami. Na ovaj način možete kontrolisati i šećer i druge aditive – od kvasca pa sve do razne “hemije” koja se vrlo često koristi.
Ukoliko vam ovo nije dovoljno, postoje zdravstvene studije koje dovode u vezu belo pecivo i/ili prerađevine od belog brašna i depresiju.
KAKO PRERAĐEVINE OD BELOG BRAŠNA DELUJU NA KOŽU
Pecivo, pogotovo ako je slatko, utiče na nivo insulina, remeti mikrobiom u crevima (loše bakterije se hrane upravo ovakvim šećerima) i dovode do viška kilograma. Pored toga, na licu vam se mogu pojaviti preuranjeni znaci starenja poput bora, opuštene kože, nedostatka sjaja i nezdrava boje tena, a moguće je i da počnete prekomerno da zadržavate vodu.
Ograničavanje unosa šećera i skroba doneće promene na bolje već za desetak dana, a čitave tri nedelje na hrani sa niskim glikemijskim indeksom imaju pozitivan efekat na celokupno zdravlje, kako kože tako i tela.
ZBOG ČEGA TOLIKO VOLIMO SKROB I SLATKO
Velik deo u ovome igra činjenica da nas za ovu vrstu hrane često vezuju lepe uspomene koje sežu još u detinjstvo. Zbog toga ona na nas ume da deluje poput zagrljaja. Pored toga, niko ne može da tvrdi da pecivo nema divnu teksturu i ukus, a većina peciva sadrži i visok nivo šećera ili šećernih sirupa koji na svoj način izazivaju zavisnost.
Nažalost, pecivo ne sadrži ni izbliza dovoljno dijetetskih vlakana koja su nam potrebna kako za probavu tako i za osećaj sitosti.
I, KAKO SE BEZ VELIKIH PROBLEMA ODREĆI PEKARE?
Ponavljamo, nema potrebe iskoreniti posete pekari do kraja života, jednostavno treba prekinuti svakodnevnu naviku. Prvi korak jeste da pecivo na koje ste navikli zamenite zdravijim alternativama koje nisu od belog brašna, a zatim da smanjite i količinu koju jedete. Na primer, hleb od celog zrna žitarice (poput onih nemačkih varijacija na temu) možete jesti svakodnevno u manjim količinama. Kroasane i kiflice, pogačice i slične stvari od belog brašna jednom u svaka tri do četiri dana.
ČIME ZAMENITI PECIVO OD BELOG BRAŠNA
Crnom čokoladom, onom koja sadrži 70% i više kakaa. Oraspoložiće vas i razbuditi mozak. Ne zaboravite da pazite na količinu, pogotovo u početku – jedan red je dovoljan, cela tabla nije ok.
Voćem. Za početak se odlučite za banane, kivi, ananas, narandže, grožđe… Jednom rečju, malo slađe varijacije na temu. Voćna salata bez dodatog šećera je idealan način da sebe počastite nečim slatkim, a da ne zvučite kao ona poslovična baba i njeno legendarno “uzmi jabuku”.
Maršmelou. Da, dobro ste pročitali i ne, nismo ludi. U svom osnovnom obliku, maršmelou se prave od umućenih belanaca kojima se dodaje voće ili pire od voća (u obzir dolazi i marmelada bez dodatog šećera) što znači da ova poslastica nema visok glikemijski indeks, naprotiv.
KAKO DA OLAKŠATE SEBI
Ne isključujte ugljene hidrate iz ishrane. Odavno smo naučili da su složeni ugljeni hidrati neophodni za uravnoteženu ishranu. Okvirno bi trebalo da se obrok sastoji iz 30% proteina, 30% zdravih masti i 40% ugljenih hidrata.
Nemojte se izgladnjivati. Idelno vreme između obroka je 4 do 6 sati.
Uvek imajte prihvatljivu alternativu. Bademi, sušeno voće, pločice od integralnih žitarica… Sve je ovo na duge staze mnogo bolje nego krofna, zar ne?
Promenite stav. Prekinite da posmatrate ceo proces kao ograničavanje (želja i slobode) već kao negu svog tela i duha.
Spavajte dovoljno. Da, ima veze i to jako. Ukoliko nam fali sna, naše telo je pod stresom i skloni smo promenama raspoloženja koja će nas lako odvesti u… naručje najbliže pekare.
