Godinama već voditelj Ognjen Amidžić svakog utorka zanimljivim gostima, duhovitim opaskama, ali i intrigantnim igricama privlači pažnju gledalaca, a njegova emisija “AmiG show” je jedna od najgledanijih na domaćim televizijama.
Ovo je trinaesta sezona emisije “AmiG show”. Da li ste ponosni na sebe što koračate ka punoletstvu? Sada proživljavate adolescentni period emisije! Da li se plašite kako ćete i da li ćete uspeti na pravi način da izvedete vaše čedo?
– Moram priznati, vrlo duhovito pitanje. Naravno, kao i za svako dete, plašim se kako ću ga izvesti na pravi put. Sada je prelomni period, mešaju se razne emocije, razmišljanja, strahovi… Ali iskreno se nadam da ćemo ovu nazovi baksuznu godinu isterati kako treba i dogurati do osamnaeste.
Pošto je trinaesta sezona, da li ste u privatnom životu sujeverni?
– Nisam sujeveran! Imam svoj pravac i desi mi se da s vremena na vreme ponovim nešto što je bilo dobro, ali iskreno ne verujem u neka standardna sujeverna obeležja.
Kada vam je gost po prirodi težak ili nije rečit, da li proživljavate stres i da li se posle tih razgovora osećate iscrpljeno?
– Danas je naročito teško jer je šou-program otišao korak dalje i sve se dešava mnogo brže. Više osećam jednu vrstu odgovornosti nego stresa da sve ispadne kako treba.
U eri komercijalizacije i jurenja rejtinga, da li vam je nekada teško da iznesete emisiju da bude gledana i na koju kartu uvek igrate?
– Danas je to najteže uraditi! Trudim se da moja emisija bude kvalitetna i da kroz nju prođu ljudi najrazličitijih zanimanja. Televizija se mnogo promenila, promenila su se interesovanja ljudi i naravno da je teško da bude i gledano i kvalitetno, ali ja imam svoje džokere koje povremeno vadim iz rukava u određenom trenutku jer znam šta ljude privlači. Do sada nisam grešio, ali ne mogu da vam otkrijem da neki drugi to ne bi ukrali.
S obzirom na to da ste često van kuće zbog poslovnih obaveza, kako zbog emisije, tako i zbog nove RED televizije, u koju ste uključeni od samog osnivanja, koliko zbog toga nekada trpi privatni život?
– Privatni život trpi! Posao kojim se bavim je sam po sebi nekonvencionalan i ispada iz svih okvira. Moram priznati da mi nije teško, jer volim da se bavim kreativnim stvarima, a to jeste nešto što pruža ovaj moj posao. Svi članovi moje porodice mi pružaju podršku, pa mi je samim tim mnogo lakše. Naravno da bih bio najsrećniji kada ne bih imao obaveze i sve vreme ovoga sveta posvetio njima, ali ne verujem da taj luksuz iko može sebi danas da dozvoli.
Da li vam sin Matija svojim osmehom i dečjom energijom uvek popravi raspoloženje i kada ste najviše nervozni ili tužni?
– Matija mi daje jednu posebnu energiju. Sreća i iskrenost koju mi pruža je nešto što mi napuni baterije i kada sam na izdisaju.
Koliko vas nekada žargonski rečeno smara kada ljudi gde god da se pojavite očekuju da ih zasmejavate, pričate viceve i slično?
– Navikao sam na to, ali mislim da je glumcima gore. Od njih uvek očekuju da glume ili pričaju viceve. Nikada ništa ne radim na silu, jer to onda nije prirodno.
Da li biste voleli da imate veliku porodicu ili ipak smatrate da je danas teško odgajati decu, a da samim tim želite da im se posvetite 100 posto?
– Oduvek sam maštao o velikoj porodici i to je moja velika želja koju ću, nadam se, ostvariti. Naravno da je danas teško, jer čovek mora da radi kao lud kako bi obezbedio svoju porodicu, ali verujem da uvek može da se nađe način u celom tom ludilu da se posvetite deci.
Koju osobinu posebno cenite kod supruge Danijele, a koja njena mana vas nekada izbaci iz takta?
– Cenim njenu privrženost, posvećenost, istrajnost, normalnost… Ona je žena koja čvrsto stoji sa obe noge na zemlji i takva je oduvek bila. Našu kuću drži u svojim rukama i usmerava brod naše porodice. Moja supruga nema nijednu manu. Ona je savršena, a jedna od osobina koje cenim kod nje je – savršenost.
Da li vam je lakše da razgovarate sa starletama ili glumicama?
– Verovali ili ne, ovim poslom se bavim skoro dvadeset osam godina. Razgovarao sam sa najvećim i najpoznatijim imenima, najostvarenijim ljudima, sa akademicima, ali i sa ljudima koji rade u gradskoj čistoći. Ipak, ono što mi je uvek bilo važno jeste kakva je energija u tim intervjuima. Nije mi važno čime se ljudi bave, već mi je stalo da to uvek bude kvalitetna priča.
