“Rusija računa da će administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena imati političku volju i dovoljno razuma da ne pretvori Balkan u još jedan front borbe protiv Rusije”, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.
Na tezu o tome da je BiH „žrtva rusko-američkog konflikta“ Lavrov kaže da Rusija ne rešava svoja pitanja na račun tuđih interesa i ne stavlja partnere pred lažan izbor – „ili ste s nama ili ste protiv nas“.
– Naš principijelni stav je dobro poznat – za regionalne probleme potrebna su regionalna rešenja na bazi inkluzivnog dijaloga i uz uzimanje u obzir stavova svih zainteresovanih strana. Pri tome, moram da primetim da u poslednje vreme Vašington izbegava da sa nama diskutuje ne samo o BiH, nego o balkanskom pitanju kao takvom. Nadamo se da će Bajdenova administracija imati dovoljno političke volje i razuma da ne pretvori Balkan u još jedan front protiv Rusije jer će to imati fatalne posledice po Evropu u celini – rekao je Lavrov u intervjuu za sarajevsko „Oslobođenje“.
Upitan šta je glavni interes Rusije na Balkanu, šef ruske diplomatije je rekao da su to mir, bezbednost i stabilnost.
– Ne treba traćiti neki skriveni smisao u ruskoj politici. To nema perspektivu. Mi sa svima sarađujemo na bazi uzajamnog poštovanja, ravnopravnosti, transparentnosti i na bazi principa međunarodnog prava, pre svega Povelje UN – istakao je Lavrov.
Mit o „malignom uticaju“ Moskve je veštački stvoren, napominje on.
– Uporno na njemu insistiraju ovdašnji rusofobi s ciljem da otruju atmosferu saradnje u regionu. To bi, verovatno, odgovaralo interesima pojedinačnih aktera izvan regiona koji više vole ‘lov u mutnom’ – naveo je ruski ministar.
Stavljanje balkanskih država pred veštački izbor „EU ili Rusija“ je kontraproduktivno i nepravedno, a istovremeno time se u regionu podstiče stvaranje novih linija podele i onemogućava saradnja, ističe šef ruske diplomatije.
On je, takođe, skrenuo pažnju na to da se volja građana balkanskih država često ignoriše.
– Pogledajte čime je to rezultiralo u Crnoj Gori koju su bukvalno uvukli u NATO uprkos stavu većine. Zbog čega lomiti preko kolena i na silu gurati evroatlantsku agendu? Uzgred, svi se odlično sećaju šta je NATO napravio u regionu 90-tih godina. Posledice bombardovanja osiromašenim uranijumom na sebi će osećati, na žalost, mnoge naredne generacije lokalnog stanovništva – rekao je on.
Srbija ključni partner Rusije na Balkanu
Lavrov je ponovio da je Srbija ključni partner Rusije na Balkanu i da Moskva izuzetno ceni strateško partnerstvo s Beogradom i ulaže napore za dalje sveobuhvatno unapređenje bilateralnih odnosa.
Po pitanju Kosova ruski stav je dobro poznat, istakao je Lavrov.
– Zalažemo se za to da Beograd i Priština postignu održivo i uzajamno prihvatljivo rešenje na bazi Rezolucije SB UN 1244. To rešenje mora da bude odobreno u Savetu bezbednosti jer se radi o osiguravanju međunarodnog mira – rekao je Lavrov.
Razgranati odnosi Rusije i Hrvatske, koja je član ne samo EU nego i NATO, snažan su primer da se uzajamno korisne veze mogu uspešno razvijati uz obostrano stremljenje takvim ciljevima.
– Zainteresovani smo za promovisanje pozitivne agende u odnosima sa Severnom Makedonijom i Albanijom – dodao je ministar.
