– Ja sa Šapcem nemam nikakve veze, ali sam krenuo da pomognem. Bilo je tu još javnih ličnosti. Nismo znali da će posle nekome trebati reklama od toga, što se na kraju ispostavilo. Ali, nije ni bitno. Bitno je to da su golobradi mladići, policajci sa visokim činovima, robijaši, ljudi na visokim funkcijama, seljaci, baš svi bili zajedno na bedemima. Neki momci su zbog toga propustili razgovore za posao, koje su imali zakazane za sutradan. To jedinstvo je suština. U nesreći smo dokazali da smo narod za poštovanje.
Od kada ste član vladajuće stranke?
– Ja sam simpatizer naprednjaka, nisam član, ali je moje ubeđenje jače nego da imam 56 članskih karata! Lično poznajem Vučića i znao sam kakav će biti. Zato sam uz njega. Naravno da sam srećan što su naprednjaci na vlasti. Radio sam u svim naprednjačkim kampanjama. Sretao sam različite ljude i svi su isto govorili, samo da pohapsite lopove, ne znamo kako da objasnimo deci zašto lopovi nisu iza rešetaka.
Sad imate veze, priča se da ste moćni, pa vam je sve lakše!
– Samo moja žena ne misli da sam moćan. Moćan sam zato što poznajem mnogo običnih ljudi. Nikad nisam otišao da jednom predsedniku opštine kažem: "Daj, zovi nas da igramo kod tebe, da uzmemo neku paru!", za razliku od pevača koji su odmah pravili dilove sa političarima, pa pevali po trgovima za desetina hiljada evra, što je nezamislivo običnom čoveku. U prethodnoj vlasti, to je bilo moguće.
Mislite da je tome odzvonilo?
– Mislim da je odzvonilo, a ako nije, ima da plate porez. Kukaju da neće da plate porez. Frajerišu se koliko zarađuju, šta sve kupuju i koliko imaju, a neće da plate račune državi. Ej, bre, pa oni se tuže za neke stotine hiljada evra. Ja to nisam video u životu.
Moli li vas neko od pevača da mu nešto završite preko veze?
– Ma, ne trebam ja njima kao posrednik. Oni se sami ulizuju. Svašta rade. Prate kad su rođendani političarima, njihovim dedama, njihovoj deci, ženama, švalerkama. Vrebaju ih po kafanama, pa kad ih vide, po pet stolova preskaču da im se jave. A mene su zvali budalom koja sedi sa prodanim dušama, jer su tad bili na vlasti ovi drugi. Ne zovu me pevači, ali me zovu drugi. Ljudi misle, ako si popio kafu sa nekim od funkcionera, možeš da im zaposliš brata od tetke, ženu, svastiku, priju, komšinicu. Zove me i kuso i repato da mu sredim razgovor sa Vučićem. Totalne budalaštine. Mnoge stvari se kod nas kose sa zdravim razumom.
Po vašim prognozama, pevačima se loše piše sa novom vlašću. A kako će proći glumci?
– Masa glumaca ne voli da radi, ali ima i onih koji vole da rade. Kako će biti, zavisi od produkcije i od ministra kulture. Znam za sebe i Kursadžije. Mi smo pozorišna trupa koja sama upali auto, sipa benzin od svojih para, sama izlepi plakate za svoje nastupe. Sve po sistemu, sam svoj majstor. Koliko ljudi kupi kartu, toliko smo uspešni i od toga živimo. Tako treba svi da rade. Ko radi duplo, duplo nek zaradi. E, kad dođemo dotle, da živimo od rada, a ne od muvanja, kao zemlja, na konju smo.
Kako ste vi prošli u sukobu Granda i Pinka?
– Ja sam umiljato jagnje koje dve majke sisa. Da ne kažem koze. U Pinku primam honorar, a u Grandu platu. Taj njihov sukob je kao kad se muž i žena posvađaju zato što je muž našao švalerku. Onda mu žena švalerku oprosti, a nadrljaju oni koji su se opredeljivali uz koga će. Ja, brate, dobijam džeparac i od mame i od tate!
