Reformi Zakona o azilu, koju već duže vremena planira da sprovede nemačka savezna vlada, više ništa ne stoji na putu. Gornji dom nemačkog parlamenta dao je saglasnost za zakon kojim se Srbija proglašava zemljom sigurnog porekla što sprečava odobravanje zahteva za azil u Nemačkoj. Takva odluka Bundesrata znači da su zahtevi za azil građana Srbije u principu neosnovani, ali ostavlja prostor da se pojedinačni zahtevi odobre.
Takođe, takvom merom skraćuje se i postupak za povratak azilanata u zemlje čiji su državljani, a pored Srbije, status zemlje sigurnog porekla dobile su Makedonija i Bosna i Hercegovina.
Apsolutna većina koju velika koalicija demohrišćana i socijaldemokrata ima u Bundestagu nije bila dovoljna te je bilo neophodno da zakon podrži i Bundesrat.
U tom telu su protiv zakona bili Zeleni, a najglasniji protivnik bio je Baden Virtemberg koji vodi ova stranka u koaliciji sa SPD. Posle mnogo otpora i rasprava, ova pokrajina se ipak saglasila da podrži zakon, koji je potom usvojen.
Zelenima je najviše smetalo to što po novom zakonu Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina dobijaju status "sigurnih država". To znači da će azilanti iz ovih zemalja po skraćenom postupku biti vraćani u zemlje porekla, jer se one tretiraju kao sigurne za život. Zeleni smatraju da je azil individualno pravo, a da novi izmenjeni zakon to ne priznaje.
Savezni ministar Peter Altmajer dan pre glasanja u zamenu za podršku zakonu Zelenima je ponudio pisani dogovor sa predlogom o olakšavanju statusa izbeglica u Nemačkoj.
Protest protiv kompromisa Vinfrid Krečman
Iako je vrh Zelenih bio protiv izmena zakona, unapred su rešili da će poštovati i drugačiju odluku saveznih država u kojima su Zeleni u vlasti. U Štutgartu je predsednik Baden Virtemberga Vinfrid Krečman odlučio da postupi u tom kontekstu, a očekuje se da taj kompromis sigurno ostavi posledice po jedinstvo partije. |
Na dve strane prezentirana su tri predloga. Po prvom, bila bi ublažena takozvana obaveza boravka na određenoj teritoriji, paragraf po kome izbeglice ne smeju da napuštaju mesto boravka koje im je određeno. Novina bi bila da bi posle tri meseca azilanti ipak mogli nesmetano da se kreću na teritoriji cele zemlje. Ukoliko izbeglica počini krivično delo ili mu preti progon iz zemlje, ova sloboda kretanja bi bila ukinuta.
Druga povlastica je to što će azilantima biti olakšan put do nalaženja posla. Do sada je važilo pravilo da oni mogu da dobiju posao samo u slučaju da posebnim postupkom provere bude dokazano da nijedan domaći ili građanin EU to zaposlenje ne želi. Sada je predviđeno da apsolutna zabrana rada važi tri meseca, a da posle 15 meseci prestaje obaveza poslodavca da obavi navedene provere. Međutim, za azilante koji dolaze iz takozvanih sigurnih zemalja obaveza provere važiće kao i do sada.
Treći ustupak koji je vlada ponudila Zelenima jeste olakšavanje "principa o neophodnim stvarima", pravila čiji je cilj da ekonomskim izbeglicama azil učini neatraktivnim. Ova klauzula zabranjivala je da se azilantima isplaćuje novac, već su dobijali stvari neophodne za život – smeštaj, hranu, nameštaj, karte za prevoz, udžbenike… Ubuduće bi se ovo ograničilo samo na smeštaj, a po završetku faze prijema bi bio isplaćivan i novac onima kojima azil bude odobren.