Iznenadna donacija anonimne donatorke iz Švedske od 280 evra za siromašnog odlikaša, Nikolu Matkovića iz sela Vučinići na Goliji izazvala je pravu nevericu kod ovog skromnog momka, spremnog da uradi sve kako bi se izborio za svoje bolje sutra.
– Ne znam čime sam i da li sam zaslužio ovoliku pažnju i pomoć dobrih ljudi. Prošle nedelje iz Australije mi je, od dobrotvorke Rajke Tarlać i njenih prijatelja iz Sidneja, stigla donacija od 1.000 tamošnjih dolara, a evo sad i iz Švedske nova velika radost. Dobrotvorka iz Malmea, koja želi da ostane anonimna, poslala mi je još 280 evra. Mislim da do kraja školske godine za mene nema zime, imaću sve što mi je potrebno da studije nastavim bezbrižno. Nadam se da ću uspeti da pomognem i svojim siromašnim i bolesnim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi. Presrećan sam i uzbuđen, prosto nemam reči kojima bih se zahvalio toj dobroj gospođi, kao ni svim ostalim dobrim ljudima koji mi pomažu još od prvog razreda osnovne škole. Da nije bilo humanih čitalaca “Vesti”, siguran sam da nikada ne bih dogurao do fakulteta. Bog im dao zdravlja i sreće, hvala im do neba! – reči su Nikole Matkovića, studenta prve godine informacionih tehnologija na novopazarskom Državnom univerzitetu.
Nekada je bio đak pešak iz zabitog Vučinića na padinama Golije i odlikaš koji je do sada znao samo za petice, a od prošle jeseni samo za desetke. I, mada živi u oronulom kućerku oblepljenom blatom, bez vode i sa zemljanim podom, a zimi u hladnom i mora da brine o teško bolesnim roditeljima Slavomiru i Jevrosimi, koji jedno vreme nisu mogli ni da ga prehrane i spreme za školu, Nikola je, uz pomoć naših čitalaca, uporno pešačio i vredno učio. Zato je uvek bio najbolji u razredu, a u novopazarskoj gimnaziji, gde je završio smer informacionih tehnologija, i đak generacije. Na fakultet se upisao tako što je celo prošlo leto brao maline na Goliji za dnevnicu od 20 evra. Doduše, Nikola i sada pola puta prepešači, a polovinu (kad ima za kartu) pređe autobusom. Od kuće polazi rano ujutru, vraća se, kroz šumu, po mrklom mraku.
– Zahvaljujući dobroj Rajki i humanoj gospođi iz Švedske, jedno vreme neću pešačiti. Imaću za autobus, doručak i užinu, knjige i sve drugo što je potrebno da budem odličan student. Odužiću im se učenjem i odličnim ocenama. Planiram i da pre iduće zime utoplim i stavim patos u bar jednu sobu. Roditeljima ću kupiti lekove, brašno i druge namirnice, regulisaćemo i dug za struju – priča ovaj siromašni odlikaš sa Golije od koga nikad nećete čuti da se žali.
Podseća tako i da su mu čitaoci “Vesti” svojevremeno kupili dve koze, kravu, radni sto, laptop, mobilni telefon i puno vrednih knjiga. To nikada ne zaboravlja i zahvalan je podršci bez koje ne bi mogao da ostari svoje snove.
– Sreća je što u Novom Pazaru postoji Državni univerzitet i što širom sveta postoji mnogo dobrih ljudi uvek spremnih da pomognu nama koji smo u nevolji. Iskreno se nadam da ću i ja jednoga dana, kad postanem kompjuterski stručnjak, biti u prilici da pomognem siromašnim đacima pešacima – poručuje Matković.
Često posećuje oca
Još jedna donacija stigla je ovih dana na Goliju, Nikolinom imenjaku Petronijeviću, takođe siromašnom đaku pešaku. Sa 100 franaka njega je obradovao naš čitalac Rajko iz Ciriha, koji mu je poželeo da bude dobar đak i da mu se ostvari želja da jednoga dana, kao vrsni varilac, gradi podmornice.
– Nismo imali novca da u Novom Pazaru iznajmimo sobu kako bih nastavio školovanje. Do grada nema autobusa, za pešačenje je predaleko, pa sam spas našao u Šumadiji, gde sam dobio jeftin đački dom i gde učim za varioca. Žao mi je što sam oca ostavio samog, ali moralo je ovako. Svaki slobodni dan koristim da budemo zajedno – priča Nikola i ističe da je za godinu dana izgubio majku, dedu i strica i da ima još samo oca.
Za užinu i knjige
Podsećanja radi, u zabitom selu Joše, u kući koju su im prošle godine sagradili naši čitaoci i drugi dobrotvori, Nikola Petronijević živi sa bolesnim ocem Milovanom. Pošto nemaju nikakva primanja, niti mogućnosti da u planinskoj zabiti, daleko od grada, bilo šta rade i zarade, ovaj dugogodišnji đak pešak bio je prinuđen da Srednju mašinsku školu upiše u Kragujevcu. Zato im je i dalje svaka podrška veoma značajna.
– Svaka pomoć mi je zlata vredna, pa i ova iz Švajcarske. Zahvaljujući njoj kupiću knjige, a biće i za đačku užinu. Hvala puno dobrom Rajku, Bog neka ga čuva – poručuje Nikola Petronijević.
