Čokolada i muzika. Dve najomiljenije stvari većine ljudi. Jedna naslađuje dušu, druga telo. Užitak koji pružaju gramofonske ploče, koje izrađuje Marinko Biškić iz Splita, vlasnik firme Nadalina, koji se bavio i muzikom i imao svoj bend, jedinstven je. Kada se longlplejka odsluša, može da se pojede! Ploča može da se sluša samo na starim gramofonima, a zvuk može da reprodukuje samo dva-tri puta, jer je posle svakog emitovanja zvuk lošiji.
Muke s matricom
Mašine za izradu te čudesne ploče Biškiću su napravili Goran Spasojević (56), mašinski inženjer, i Perica Račić, mašinski tehničar, suvlasnici mašinsko-bravarske radionice “Račić” u Lapovu.
– Iako smo tu mašinu napravili još pre pet godina, mislim da niko u Evropi još nije izradio sličnu. To nije proizvod koji donosi profit, ali je moj prijatelj Biškić predložio da mu osmislimo i mašinu za pravljenje gramofonskih ploča od čokolade. Najteže je bilo napraviti alat za proizvodnju matrice, jer nije ista za klasične gramofonske ploče i za ove od čokolade. A ona je najbitnija za proizvodnju zvuka. Pošto se matrice rade u inostranstvu i potrebno je da se muzičarima plate autorska prava da bi se njihova pesma našla na čokoladnoj gramofonskoj ploči, Biškić je tražio te dozvole. Na pločama ima i njegovih pesama – kaže Spasojević.
Račić dodaje da je veoma zahvalan što ih je Gospodarstvena komora Hrvatske, o svom trošku, poslala na Sajam tehnike u Minhenu, jer su mogli da se upoznaju i sa novinama u njihovom poslu. Spasojević i Račić, koji se, kako kažu, oko svega dogovaraju i zajednički razrađuju ideje.
Izvozili su konstrukcije u Švajcarsku, a linije, mašine i doradne mašine za proizvodnju čokolade i krema u sve bivše republike eks Jugoslavije. Pravili su i velike fontane za čokoladne mase, neobične stalke za mladenačke torte…’
Zanimljivo je da je posao u svojoj radionici u dvorištu porodične kuće, najpre sam, započeo Spasojević. Pravio je nameštaj od metala, mašine za građevinarstvo i boje i lakove.
Ljubav prema zavičaju
Pre 22 godine palo mu je na pamet da napravi prvu mašinu za pravljenje čokolade. Prodao ju je Kući slatkiša Srce iz Kragujevca. Potom je uradio za firmu Gold iz Mladenovca, koja je počela da pravi 500 kilograma čokolade dnevno, a sada svakog dana pravi čak 15 tona čokolade! Naručioci su se samo nizali, tako da više i ne zna koliko ih je napravio.
– Ni sam ne znam zašto sam počeo da pravim mašine za izradu čokolade. A nije bilo lako, jer tada nije moglo sve da se pročita na internetu, kao danas. Malo “ukradem” tamo, malo ovamo, malo vidim na sajmu, malo sam probam. Onda sam rešio da odem u Švajcarsku i radim na remontu fabrike u blizini Sent Galena. Radionicu sam prepustio Račiću. Mislio sam da će mi se tamo dopasti, ali nije. Ništa novo nisam saznao, a “odneo” sam iskustvo iz Srbije. Bio sam kratko i vratio se. Pre desetak godina imao sam ponudu od jednog Švabe, ali sam je odbio, jer sam lokalpatriota. Pobedila je ljubav prema domovini i supruzi Marini – šali se Spasojević i dodaje da ne želi da radi van svog zavičaja i da jedini koristi nemačke i švedske glodalice, proizvedene sedamdesetih godina prošlog veka, i strug “njbm” proizveden 1963. godine u Nemačkoj.
Vredni i kreativni Lapovci rekli su nam da će iz njihove radionice uskoro izaći “nešto novo”, ali nisu hteli da nam otkriju tajnu šta pripremaju.
Paprena poslastica
Spasojević je ponosan na svog prijatelja Bičkića, koji je napravio najskuplju čokoladu u Hrvatskoj, a možda i šire.
– Izrađena je od kakaoa, venecuela porcelana, magarećeg mleka u prahu, zaslađenog stevijom, zapakovana je u pozlaćenu foliju i kutiju od maslinovog drveta. Samo 40 grama te čokolade košta 80 evra! – kaže Spasojević.
Mladenačka torta kao izazov
– Najteže je bilo napraviti stalak za mladenačku tortu koja prkosi gravitaciji, jer je okrenuta naopačke. Trebalo je osmisliti stalak koji bi ne samo držao tortu, već s koga bi ona mogla da se seče, a da komadi ne padaju. Najvažnije je, ipak, da su naše mašine jedinstvene, a ne kopije poznatih marki – ponosno će Račić.
