Znameniti ljudi koji su pre pedeset, sto i više godina opisivali srpske zemlje, kao da su bili vidoviti. Njihove reči važe i danas, bilo da je reč o našim naravima, ili o mestu u vremenu i prostoru.
“Tek što sam seo, podignem oči spomeniku i vidim da su njegovi zidovi, za koje mi se učinilo da su sagrađeni od mermera ili od belog kamena, načinjeni od ljudskih lobanja, poređanih u ravnomerne slojeve. Ove lobanje i ova čovečja lica, oguljena i pobelela od kiše i sunca, oblepljena sa malo maltera obrazovale su slavoluk koji me je zaklanjao od sunca. Moglo ih je biti 15-20 hiljada, na nekim je još preostalo kose koja se lepršala na vetru… Rekoše mi da su to lobanje poubijanih Srba u poslednjem ustanku za slobodu. Pozdravih okom i srcem ostatke ovih junačkih ljudi, čije su odsečene glave postale kamen temeljac nezavisnosti njihove otadžbine. Zato narod koji ima ovakve spomenike ne može nikada propasti. Srbija, u koju ćemo sada ući, sad je slobodna. Uskoro će Srbi uzeti i sam Niš: neka sačuvaju ovaj spomenik. On će njihovoj deci pričati šta vredi nezavisnost jednog naroda, kazujući im po koju su je cenu njihovi očevi platili.” (Alfons de Lamartin, francuski pisac i državnik o Ćele-kuli 1833)
