U Sportskom centru u Bonirigu prošle subote okupili su se članovi srpske zajednice Sidneja koji su nekada živeli na Baniji. Zajedno sa svojim prijateljima evocirali su uspomene na stari kraj, što tradicionalno čine dugi niz godina.
Emotivnim govorima o Baniji danas, kao pustoj zemlji na kojoj je zamro život banijskih Srba, učesnici programa istakli su da je taj deo balkanskih prostora nekada bio naseljen Srbima, a danas je osuđen na tiho umiranje. Konstatovano je i da “tamo ni ptice lastavice više ne dolaze”, a da su vrela i rečice gotovo presušili jer “odlaskom tolikog naroda nemaju više potrebu za postojanjem”.
Šuma Šamarice i njene pavetine su se spustile na nekada obradive krčevine i zatvorile prolaze i puteve kojima su se nekadašnji domaćini obilato služili napasajući brojna stada i prevozeći bogate letine u jesenjim danima.
Banijcima i njihovim prijateljima obratio se prota Đuro Đurđević, besedom o divnom kraju kojim je prolazio i čije je ljude upoznao u najlepšem svetlu. Skup je pozdravila i Bojana Miljević, zahvalivši se brojnim dobrotvorima sa Banije koji trudom i zalaganjem godinama doprinose da tradicionalna okupljanja nastave da se održavaju. Ona je pozvala i na aktivnije učešće svih, kako bi se tradicija nastavila u još boljem svetlu.
Poseban ton ovom zavičajnom okupljanju dala je grupa entuzijasta muzičara okupljena oko Ljubana Todorovića, koji godinama njeguju tradicionalnu srpsku pesmu sa Banije. Taj muzički sastav tamburaša, potpomognut harmonikom, svojim izvođenjem pesama kao da je govorio da za Banijce još ima prilike i da se neće asimilirati i utopiti. Bar ne u skorije vreme…
Gosti iz Kanbere
Zabavu je obogatio i orkestar Dragana Vujadinovića, pesmama i kolima u koja su se hvatali jednako i stari i mladi, a naročit užitak predstavljao je dolazak Banijaca iz Kanbere, koji ne propuštaju zavičajna okupljanja na kojima se siti ispričaju i naigraju sa svojim zemljacima.
