Svi oni koji su želeli da vide nešto lepo, autentično, nesvakidašnje, da čuju smeh radosti mladih i da uživaju u najrazličitijim bojama narodnih nošnji i zvuku muzike s raznih meridijana mogli su to da dožive u Čačku, na ulicama i Gradskom trgu gde je pod zastavama Uneska i CIOFA-a (Međunarodni savet organizatora folklora i tradicionalne kulture) održan četvrti međunarodni festival folklora.
Festival je okupio ansamble iz Indonezije, Rusije, Meksika, Poljske, Španije, Bugarske i Slovačke. Domaćini festivala, po oceni gostiju, veoma dobri, bili su Kulturno-umetničko društvo “Dule Milosavljević Žele” i Turistička organizacija Čačka.
Nakon svečanog defilea oko 220 učesnika glavnim ulicama, na centralnom trgu je folkloraše pozdravio neobično veliki broj Čačana koji su istinski uživali u raznovrsnosti narodnih nošnji i u muzici sa gotovo svih meridijana sveta. Uživali su građani, ali zadovoljstvo nisu krili ni folkloraši. Među njima i Vendi Gonzales, dvadesetogodišnja prelepa Meksikanka koja je rekla da je očarana festivalskom atmosferom u Čačku i dobrodušnošću srpskog naroda.
– Iako smo od Meksika udaljeni hiljade kilometara, u Srbiji i Čačku se osećam kao kod kuće. Prvi put sam u Srbiji i doživljaj je neverovatan – s oduševljenjem je istakla Vendi.
Naravno, folkloraši se ovog puta nisu takmičili među sobom, već su se družili, razmenjivali adrese, sklapali prijateljstva što je, po rečima organizatora, i krajnji cilj festivala koji će se održati i u avgustu sledeće godine kada će Čačani ugostiti folkloraše iz Kine, Kolumbije i Ekvadora.
A čačanska publika? Možda su utisci o festivalu sadržani u mišljenju jednog vremešnijeg Čačanina:
– Ovo je još jedan dokaz da nije važno kakva je kapa na glavi, već šta je pod kapom! Evo dokaza da srpska šajkača može rame uz rame uz meksički sombrero i kape iz Indonezije, Poljske, Rusije, Španije, Bugarske i Slovačke. Na mladima je i na njihovim osmesima da povedu svet u smeru ljubavi i razumevanja među narodima i da nabolje promene svet.
“Pernati” šeširi iz Indonezije
Zadovoljstvo što im se pružila prilika da u Srbiji na najbolji način predstave nacionalnu nošnju i kulturu nisu krili ni folkloraši iz Indonezije koji su bili prepoznatljivi po neobičnom šeširu koji je simbol plemena Boreno.
– Naše kape su zaista specifične jer su vezane za pleme Borneo i što u su u kape udenuta pera dužine od oko metar od ptice koja je retka i živi na ostrvima Indonezije. U Srbiji se osećamo prelepo i ovo će nam biti doživljaj za sećanje. Indonežani su veoma ljubazna nacija i želja nam je da jednom i folkloraši iz Srbije budu naši gosti kako bismo im uzvratili gostoprimstvo – naglasila je za “Vesti” Marija Poti.
Haravot kao Užičko kolo
Priliku da Čačku prikažu svoju narodnu nošnju, folklor i muziku nisu propustili ni folkloraši iz Rusije, iz dalekog Sibira.
– Boravak u Čačku nam je veoma prijatan. Uostalom, kako bismo se drugačije i osećali među braćom i prijateljima sa kojima imamo toliko sličnog?! Između ostalog, kod nas se igra haravot koja je, uz neke nijanse gotovo istovetna Užičkom kolu – reči su Stanislava Kirijana iz Sibira.
