Nedavno smo pobedili Škotsku i Portugal, ali predstojeća utakmica sa vašom reprezentacijom za nas je od istinske životne važnosti. Ona je za nas poslednja provera pred Svetski kup, a naše ambicije su velike – da posle nje bude jasan "kostur" tima, da psihološki snažni krenemo u Švedsku i da tamo celom svetu pokažemo da engleski fudbal može da nadživi englesku imperiju…
Ovim rečima se, po dolasku u Beograd, u prijatnom ćaskanju sa predstavnicima naše štampe, Beograđanima predstavio menadžer engleske fudbalske reprezentacije Valter Vinterboton. Dok su se završavale carinske formalnosti na zemunskom aerodromu, devetorici novinara koji su sa gordim Albionom stigli iz Londona izjave su davali Čarlton, Rajt, Fini, suvonjavi Daglas… Ozbiljni ser Stenli Raus, sekretar Fudbalske asocijacije Engleske, podsetio je da je ovo treći dolazak Engleza u Beograd i izrazio uverenje da će posle dva poraza, iz 1939. i 1954. godine, treća biti sreća. Naš savezni kapiten Aleksandar Tirnanić je kolege upoznao sa velikim interesovanjem za utakmicu i džentlmenski im poželeo sreću. Ispijena je limunada, Englezi su krenuli ka hotelu Metropol…
| Het-trik Petakovića Ovu briljantnu pobedu ostvarili su: Beara, Crnković, Šijaković, D. Krstić, Zebec, Boškov, Petaković, Veselinović, Milutinović, Šekularac i Pašić. Goste je načeo Milutinović u 23. minutu, usledila je kanonada centarfora Radničkog Aleksandra Petakovića, koji je postigao tri gola u 56, 77. i 83. minutu, da bi konačan rezultat postavio Veselinović četiri minuta pre kraja utakmice. |
Manje od 24 časa kasnije poželeli su da su za rivala pred odlazak na Svetsko prvenstvo u Švedskoj izabrali – neku drugu selekciju.
Jer, tog 11. maja 1958. godine, naša fudbalska reprezentacija prikazala je jednu od najboljih igara u istoriji. Tog dana su najboljim predstavnicima "kolevke fudbala" pružili pravi školski čas iz moderne igre i slavili pobedu od čak 5:0!
"Tako se igra" – glasio je sutradan naslov sa prve strane "Sporta" pod kojim bard Milan Kovačević piše: "U najavi ovog susreta i gospodin Vinterboton i naš savezni kapiten Tirnanić rekli su da će ovaj meč biti ispit efikasnosti. Obojica moraju da budu nezadovoljni. Ispit nije položen. Englezi ga nisu položili jer nisu postigli nijedan gol, a verovali ili ne ni mi – jer smo postigli samo pet. Ruku na srce, ne bi bilo malo ni da smo ih postigli petnaest!"
Niko među 55.000 oduševljenih svedoka nije mogao da se seti kad su "plavi" tako ubedljvo nadigrali nekog protivnika, čak ni onda kad su igrali sa reprezentacijama za klasu ispod naše. Engleski novinari koji su bili u Beogradu napisali su da Albion nije tako nadigran ni u onom bolnom porazu od Mađara od 7:1, četiri godine ranije u Budimpešti.
U našem timu nije bilo slabog mesta, bez učinka je ostao samo Beara koji se na golu dosađivao jer uopšte nije imao posla, a trio Milutinović-Veselinović-Šekularac, koji je bio pokretač svih akcija pokazao je da je prava motorna snaga koju ima malo koja reprezentacija na svetu. Oni su bili dinamit koji u svakom trenutku može da se potpali i razruši svaku fudbalsku tvrđavu.
Tako su dvadesetak dana kasnije reprezentacije Engleske i Jugoslavije u različitim raspoloženjima otišle u Švedsku na Svetsko prvenstvo. Englezi su se vratili kući već posle utakmica u grupi, dok su "plavi" prošli u četvrtfinale i tada, opšte je uverenje, poklonili SR Nemačkoj minimalnu pobedu od 1:0. Ali, to je neka druga priča…
