Roditelji dece obolele od raka i retkih bolesti imaće pravo na bolovanje bez umanjenja zarade tokom kompletnog lečenja deteta, ako bude usvojen Predlog zakona o zdravstvenom osiguranju koji će se sutra naći pred poslanicima Skupštine Srbije, a koji je danas prihvatio skupštinski Odbor za zdravlje i porodicu.
Odbor je u načelu prihvatio i Predlog zakona o zdravstvenoj zaštiti, o predmetima opšte upotrebe, kao i predlog izmena Zakona o supstancama koje se koriste u nedozvoljenoj upotrebi opojnih drogi i psihotropnih supstanci, o kojima će takođe poslanici sutra raspravljati, a koji donose velike promene u zdravstvu.
Predlogom zakona o zdravstvenom osiguranju pređvideno je da roditelji imaju pravo na bolovanje s primanjme cele zarade tokom lečenja deteta od raka ili nekog drugog teškog oboljenja do navršene 18 godine, a bolovanje će morati da obnavljaju na svakih šest meseci.
Do sada su roditelji teško obolele dece imali pravo na 65 odsto ličnih primanja i četiri meseca bolovanja i obično su napuštali posao ili dobijali otkaz kako bi bili uz svoju bolesnu decu.
Novina je i to da će izabrani lekar moći da otvori bolovanje do 60 dana, umesto dosadašnjih 30 dana, kao i da lekari specijalisti mogu da upute pacijenta na bolničko lečenje, a ne samo izabrani lekar, rekao je Tanjugu državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Berislav Vekić, koji je na Odboru obrazlagao predložene zakone.
Predvideno je i da oni koji se tri puta ne odazovu na preventivne preglede, a za to nemaju opravdanje, moraju da plate 35 odsto cene lečenja, ako se razbole od bolesti za koju je bio predviđen skrining.
– Statistika je pokazala da se mali broj ljudi odaziva na skrininge za rak dojke, grlića materice i debelog creva. Ideja je da uputimo pozive na skrining i da, ako se neko tri puta ne odazove i ne opravda svoj nedolazak, participira 35 odsto u budućem lececnju, ako se razboli od te bolesti – rekao je Vekić.
Takođe, žene koje su operisane od karcinoma dojke imaće pravo na korekciju ili rekonstrukciju dojki na teret zdravstvenog osiguranja.
Vekić kaže i da je predlogom zakona predviđeno da svi građani bez zdravstvene knjižice mogu da dobiju i palijativno zbrinjavanje, da će im biti dostupne obavezne vakcine i skrinig pregledi.
Do sada su oni koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu imali pravo samo na hitnu medicinsku pomoć.
Kad je reč o Predlogu zakona o zdravstvenoj zašiti, predloženo je prebacivanje primarne zdravstvene zaštite na državni nivo, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalne samouprave.
– Objedinjavanjem domova zdravlja i opštih bolnica pravimo zdravstvene centre i racionalizovaćemo nemedicinski kadar, odnosno administraciju i tehničku službu – objašnjava Vekić.
On kaže i da je predloženim zakonom predviđen dopunski rad, odnosno da doktori koji rade u državnoj službi na sekundarnom i tercijalnom nivou mogu zasnovati dopunski rad u svojoj matičnoj ustanovi do jedne trećine vremena, kao i da lekari u okviru dopunskog rada imaju mogućnost da ostvare saradnju s najviše tri privatne medicinske ustanove.
– Olakšali smo uslove za otvaranje privatnih poliklinika, jer će moći da se osnuju sa dve specijalističke grane, a do sad je bilo tri. Bolnice će moći da imaju i organizacione jedinice van svojih sedišta – dodaje Vekić.
