"Naše dve zemlje što širom saradnjom mogu da doprinesu da jugoistočna Evropa bude stabilna i da ima ekonomski napredak", rekao je Đelić.
Đelić se tokom boravka u Zagrebu sastao i sa Olijem Renom, koji je prvi put u ulozi evropskog komesara za ekonomiju i finansije.
|
Srbiji još 500 miliona evra kredita
Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) planira da u ovoj godini uloži oko 500 miliona evra u infrastrukturu, energetiku, energetsku efikasnost, poljoprivredu i kompanije u Srbiji, izjavila je direktorka EBRD za Srbiju Hildegard Gacek. Ona je izjavila da je od početka ove godine EBRD u Srbiji potpisao ugovore o kreditima vredne 200 miliona evra i da je plan da do kraja ove godine bude premašen rekord u finansiranju ostvaren 2009. od 425 miliona evra. "Pregovara se o ulaganju 80 miliona evra u poboljšanje energetske efikasnosti malih i srednjih preduzeća, kreditu od 100 miliona evra za železnicu, kao i kreditima za kompanije u iznosu od 50 do 100 miliona evra", rekla je Gacekova na jučerašnjem predstavljanju Srbije na godišnjoj skupštini EBRD u Zagrebu. |
"Dogovorili smo se da ćemo sredinom juna u Briselu potpisati makrofinansijsku podršku EU u iznosu od 200 miliona evra za naš budžet", najavio je Đelić.
Đelić je naveo i da je EBRD dobila 50 odsto veći kapital, što znači da će biti u stanju da pod njihovim uslovima, koji su bolji od komercijalnih, finansira veći broj projekata u Srbiji.
"To je dobro za EBRD, za zemlje u tranziciji i za samu Srbiju", rekao je Đelić.
On je podsetio da je prema statističkim podacima recesija u Srbiji u prvom kvartalu godine završena, izražavajući očekivanje da će na kraju godine doći do određenog poboljšanja u kupovnoj moći, dok će sledeće godine biti novih radnih mesta kroz investicioni ciklus.
Govoreći o mnogobrojnim kontakltima koje su on i premijer Cvetković imali u ova dva dana, Đelić je rekao de je na nivou vlada dogovoreno intenziviranje kontakata.
"Dva predsednika imali su seriju veoma uspešnih razgovora. Vreme je da imamo mnogo intenzivniju saradnju Hrvatske i Srbije. Osim što smo upućeni jedni na druge, to je i zato što se, kad se normalizuje politička situacija, vidi velika strukturalna komplementarnost naših ekonomija i što, iako je Hrvatska bliža EU od nas, imamo veoma slične probleme".
