Odmor najlepši u zavičaju

0

Do polovine avgusta mnogi đaci će provesti svoj letnji raspust u Srbiji kod svojih rođaka, neki na moru ili selu kod baba i deda.  Đaci u Buksu dobili u subotu đačke knjižice, u kojima je puno petica za zaslužene uspehe koje su postigli u školskoj godini koja je sada iz njih.

Milica i Katarina su dobre drugarice i kažu da im je žao što se jedno vreme neće viđati dok traje raspust.

 

Nova energija

Predsednik Saveta škole Goran Marisavljević – kaže da je ove godine, bilo aktivnosti, ali da ih je moglo biti i više.
– Ove godine smo obeležili dolazak Nove godine, proslavili Svetog Savu, posetili Evropa park, tako da je sad ipak vreme da se svi zajedno odmorimo i prikupimo energiju za sledeću školsku godinu i aktivnosti koje nas čekaju u njoj, rekao je za "Vesti" predsednik Marisavljević.

– Radujemo se raspustu i odlasku u Srbiju, jer odmor je najlepši u zavičaju, ali nam je žao što se u vreme raspusta nećemo viđati – kažu one i objašnjavaju da im je lepo u školi, da se druže, igraju na odmoru i šapuću po neke pričice samo njima znane.
-Volimo da idemo u srpsku školu, puno toga naučimo u njoj, a i ćirilicu smo već odavno savladali pa svojima u Srbiji možemo da napišemo pismo i čestitamo sve praznike – rekli su Nikola i Aleks.

– Mi smo jedva dočekali raspust, ne zato što ne volimo školu nego je puno obaveza i u švajcarskoj školi, razni SPORTski treninzi i još mnoge dodatne aktivnosti – rekoše stariji đaci Sandra i Katrina.

Milica je ove godine dobila đačku knjižicu, jer je završila prvi razred.

– Obradovala sam se peticama, trudila da naučim što više slova, i da počnem, posle naučene latinice, da učim ćirilicu. Pisaću i baki čim budem naučila sva slova – rekla je vidno rapoložena Milica Icić.

Nije nam teško u školi, da se to sve lako savladati, ali milo nam je kada na kraju godine dobijemo dobre ocene vele Ivana i Tamara. Da su jedva dočekali raspust i njihovi roditelji poverili su nam, Danijela Stanković, i Nebojša Pavlović.

– Dosta je svakodnevnih obaveza. Ovde su deca angažovana na više polja, posebno nam je drago da svoju decu možemo da šaljemo u srpsku školu, da nauče svoj maternji jezik i da znaju svoje korene, bez obzira da li će svoj život provesti u ovoj zemlji ili na nekom drugom mestu – kažu Daca i Nebojša.

OSTAVITE KOMENTAR

Please enter your comment!
Please enter your name here