Od posledica korona virusa preminuo je lekar Kliničkog centra u Nišu prim. dr Miodrag Lazić, čuveni ratni hirurg koji je spasao hiljade ranjenih boraca i civila na Baniji i u Sarajevu 1991-1996. i 1999. godine na Kosovu. Za ozdravljenje ovog heroja u ratu i miru molili su se svi ljudi koji su ga znali ili makar čuli o njemu, sećajući se i kako je operisao po 20 sati sa slomljenom nogom.
Dr Lazić je prošle nedelje objavio fotografiju s maskom s kiseonikom na licu, a njegov kolega je sve ohrabrio rečima da nije na respiratoru. Nažalost, lekar heroj izgubio je ovu bitku, što je predosetio i ostavio za sobom oproštajnu poruku koju je objavila njegova prijateljica na društvenim mrežama.
“Danas nas je napustio prim. dr Miodrag Lazić, hirurg, veliki čovek, moj prijatelj, učitelj, drugi otac”, saopštila je tužnu vest prijateljica preminulog lekara.
Ona je prenela njegove poslednje reči:
“Otišao sam časno i pošteno. Kao direktor Urgentnog centra, dva meseca pred penziju, stajao sam ispred svojih ljudi, dragih doktora i sestara. Stajao sam na prvoj liniji, nisam se krio. Naprotiv, bio sam ispred svih znajući da sam sa svim svojim bolestima i godinama u velikom riziku, ali čast i ponos mi nisu dozvoljavali da se sklonim. Takav sam bio na Krajiškom ratištu godinu dana, na Sarajevskom ratištu četiri godine, i za vreme nato bombardovanja.
Neću da odem tiho, hoću da odem onako kakav sam bio čitav život, a to znaju moji prijatelji, kolege, porodica.
Svi su mi govorili da se sklonim, ali ja to sebi nikad ne bih oprostio. Moji voljeni Krajišnici, prijatelji iz Republike Srpske za koje sam živa legenda zauvek, iskreno će plakati svi jer su uvek verovali da sam neuništiv. Koliko sam ovih dana dobio poruka podrške. Volim vas zauvek.
Moji unuci i unuka Mila ostaju bez dede, a ćerke i sin da ne tuguju nego samo napred. Budite ponosni na mene. Voljenoj Ani, ratnom drugu i ženi poruka: budi hrabra i čvrsta zbog dece i unuka, a gore na onoj strani, jednoga dana bićemo ponovo zajedno.
Drage moje kolege, Marija, Boki, Brale, Kando, Sunčice i Macane, drage moje sestre koje ste mi uvek verovale, zbogom.
U Nišu mojim prijateljima poseban pozdrav.
Poslednja mi je želja da me ispratite pesmom “Marš na Drinu”.
Doktor Laza, hirurg napaćenog srpskog naroda.”
Najbolji srpski sin
Od dr Lazića oprostio se preko Fejsbuka njegov prijatelj dr Bojan Jovanović.
“Otišao je najbolji među nama. Veliki čovek za života, od danas legenda o kojoj će generacije pripovedati. Najbolji srpski sin, čovek koji je zadužio ovu zemlju i pokolenja. Prim. dr Miodrag Lazić. Počivaj u miru dragi prijatelju. Žal je prevelika”.
Srpska neće zaboraviti velikana
Srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik uputio je telegram saučešća porodici dr Miodraga Lazića, naglasivši da je srpski narod izgubio velikog čoveka i doktora koji je celi radni vek posvetio pacijentima, kolegama i prijateljima.
“Veoma me potresla vest o smrti našeg heroja u belom mantilu, požrtvovanog lekara i hirurga. Mi u Republici Srpskoj nikada nećemo i ne smemo zaboraviti doktora Lazića, kao ni činjenicu sa kojom doktorskom veštinom, znanjem, hrabrošću i humanošću je spasavao brojne živote srpskih boraca u najtežim trenucima odbrambeno-otadžbinskog rata”, istakao je Dodik.
On je naglasio da je doktor Lazić bio veliki patriota koji je dao značajan doprinos u borbi za slobodu.
“Smrt doktora Lazića je najveći gubitak za njegovu porodicu, ali je veliki gubitak i za srpski narod, njegove kolege, prijatelje i zdravstvo uopšte jer smo svi ostali bez uglednog lekara i velikog borca. Nažalost, bitku sa korona virusom, pošasti koja hara u celom svetu, naš legendarni doktor Lazić je izgubio”, naveo je Dodik u telegramu saučešća.
Delio dobro i zlo
Dr Lazić rođen je 1955. godine u Zemunu, a otac mu je bio vojno lice, pa je porodica prešla u Niš, gde je završio fakultet. Hirurgiju je specijalizovao na VMA, pa radio u Vojnoj bolnici u Nišu, kada je izbio rat. Mladi lekar pošao je kao dobrovoljac na Baniju i u Dvoru na Uni, Kostajnici i Glinskoj bolnici bio jedini hirurg na 200.000 stanovnika.
Kada je počeo rat u BiH, prešao je u Blažuj, na Ilidži, na dva dana i ostao četiri godine. Operisao je po 20 sati dnevno, i sa slomljenom nogom, i ostavio dubok trag za sobom. Borci VRS i narod, ti obični ljudi koji dobro ne zaboravljaju pokazali su na društvenim mrežama koliko ga vole i cene, a on je čitao njihove poruke i nije ih zaboravio ni u svojim poslednjim trenucima.
Kao što smo pisali dok je još bilo nade u ozdravljenje, dr Miodrag Lazić u ratnoj bolnici Žica kod Sarajeva obavio je preko 3.500 operacija pod opštom anestezijom u vrlo teškim ratnim uslovima. Osim operacija srca, izvodio je sve zahvate kojima se bavi savremena hirurgija. U ratnom periodu, do februara 1996. godine, napisao je 16 stručnih radova i uzeo učešće u tri velika međunarodna kongresa, za šta je dobio zvanje primarijusa. Napisao je i ratni dnevnik koji je objavljen, a završava se egzodusom sarajevskih Srba posle Dejtona:
“Odlazim sa tugom i setom. Ponosan što sam se borio i delio dobro i zlo sa herojskim narodom Srpskog Sarajeva. Tužan sam i slomljen zbog njihove tragedije.”
A dnevnik je započeo na Baniji, pa dok je učestvovao u najvažnijoj srpskoj pobedi tog rata, Bici za koridor života 1992. godine.
Dnevnik stradanja
Opisi dr Lazića svedočenje su strahota koje je srpski narod prošao devedesetih godina prošlog veka. O doktoru Miodragu Laziću, po njegovoj knjizi, snimljen je dokumentarni film “Dnevnik ratnog hirurga” reditelja Siniše Grabeža u produkciji Televizije Republike Srpske. Za rad i podvige u Republici Srpskoj, Njegova svetost patrijarh Pavle odlikovao ga je Ordenom Svetog Save, a nagrađen je i nizom drugih priznanja.
