Gotovo da nema doseljenika koji živi u Australiji a da nije čuo ili prošao kroz neku od komplikovanih i nemilosrdnih priča u režiji ovdašnje birokratije, koja neretko više sputava nego što pomaže doseljenicima da regulišu stalni boravak u ovoj zemlji.
Australija je naročito u poslednjih nekoliko godina toliko pooštrila svoje useljeničke propise, smanjila kvote za boravišne vize i suzila listu traženih zanimanja, tako da nije mali broj onih za koje pokušaji da ovde grade bolju budućnost ostaju samo neostvaren san.
Došli kao studenti
Poslednje tri godine četvoročlana porodica Joldžić, rodom iz Banjaluke, veoma lepo i uspešno se uklopila u zajednicu u Melburnu, ali svi pokušaji da regulišu stalni boravak u Australiji nisu urodili plodom. Umesto povratka u rodni kraj, izabrali su mogućnost da na osnovu novih imigracionih propisa, do vize dođu u Severnoj teritoriji. Pred njima je ponovo neizvesnost, dolazak u novu sredinu, traganje za kućom, poslovima, školama – ali sve je kažu to deo njihove životne borbe, na koju su se već navikli, kako bi svojoj deci obezbedili bolju budućnost. Sada imaju i veliku pomoć lokalne sprske zajednice Melburna.
Pre nego što su Joldžići spakovali kofere pred put iz Melburna za Darvin, srpska zajednica i folklorna grupa “Moravac” iz Kizboroa, organizovali su im predivan ispraćaj u sali Srpskog sportskog centra – uz muziku orkestra “MiM” i bujicu emocija. Bilo je suza Tanjinih i Draganovih prijatelja i poznanika, kao i Helenininh i Nikšinih drugara iz folklora “Moravac” sa kojima su se poslednje tri godine veoma zbližili.
Joldžići su u Australiju došli sa skromnim znanjem engleskog jezika, ali spremni na učenje i velika odricanja. Tanja je radila kao medicinska sestra, a Dragan kao konobar. Zajedno sa decom ponovo su seli u u đačke klupe, ali istovremeno je trebalo i izdržavati porodicu. Propisi su uz to rigorozni jer nemaju pravo na bilo kakvu vrstu socijane pomoći od države. Nije im bio problem da rade, ali su i tu bili ograničeni propisima, pa im je dozvoljeno zaposlenje od samo 20 sati nedeljno.
‘
Za australijske troškove života prosečne četvoročlane porodice, sigurno nedovoljno da se zaradi za bezbrižan život.
– Došli smo 2016. godine na studentsku vizu, jer je to bila jedina opcija – kaže Tanja koja je bila aplikant vize. – Učila sam engleski, planirala sam da upišem kurs za medicinske sestre, čime sam se u Banjaluci bavila, ali znanje jezika nije bilo dovoljno. Upisala sam kurs za negovatelje u staračkim domovima, dobila sam kvalifikacije ali na osnovu njih nismo mogli da produžimo boravak u Melburnu.
Studenska viza istekla je u ferburaru, a jedina preostala opcija da dođu do stalnpog boravka bila je selidba u Darvin. Uz to tamo će morati da pronađu i poslodavca koji će pristati da im bude sponzor radne vize.
– Kako baš nismo imali vremena da to sada uradimo, u Darvin krećemo sa produženim studenskim vizama. Nadamo se da ćemo pronaći sponzore i dobiti posao, a da ćemo posle tri godine boravka u Darvinu regulisati boravak – kaže Tanja.
Zahvalnost “Moravcu”
Mnogi će se pitati da li je vredela sva dosadašnja žrtva i borba sa neizvesnošću koja ih je pratila od prvog dana u Australiji.
– Kod nas je teška ekonomska situacija. Ovde u Australiji nemamo rodbine i nikog nismo poznavali. Planirali smo da se iselimo u inostranstvo. Dosta smo čitali i informisali se o zemlji. Australija je ipak dobra za porodični život, sa stalbilnom ekonomijom. Iza toga stojimo i danas – objašnjava Tanja i dodaje da je za mnoge sa prostora bivše Jugoslavije jedini način da dođu ovde na osnovu studenske vize.
Joldžići su uložili celokupnu imovinu da plate školu i vize, te da kupe avionske karte i da imaju nešto novca za prve dane u Australiji. Sve to kako bi obebzedili bolje sutra svojoj deci.
– Rekli smo sebi, uložićemo sve što imamo samo da bi deci obezbedili lepšu budućnost. Tamo smo imali stan koji smo prodali, sve smo uložili u put – kaže Tanja.
Priznaju, ipak, da poučeni svojim iskustvom ne bi baš preporučili drugima da po svaku cenu krenu njihovim stopama.
– Pored bračne vize, mislim da je ovo jedan od retkih načina da se dođe u Australiju iz Republike Srpske. Bez boravka morali smo da deci plaćamo punu cenu škole, da plaćamo kuću, osiguranja… Morali smo da radimo puno, sve je skupo. Ali opet sam srećan – kaže Dragan i dodaje da su uprkos mnogim poteškoćama, uvek na vreme platili svaki svoj račun. – Teško je, ali borimo se zbog naše dece. Možda bi nam regulisanje boravka u Evropi bilo lakše, mnogi nam to kažu. Ali smo mi baš želeli da ovde dođemo.
Bez podrške lokalne sprske zajednice, priznaju Tanja i Dragan, život bi im bio daleko teži. Uz folklorni ansambl “Moravac” i plemenitost koregrafa Mileta Padežanina, kažu, sve bi bilo mnogo teže ako ne i neizvodljivo.
– Zaista imamo samo reči hvale za sve ljude iz grupe “Moravac”, sve su nam organizovali za ovaj ispraćaj. Znali su naše teško ekonomsko stanje pa su nam plaćali da idemo sa njima i na put u Sidnej na nastupe. Uvek su za nas plaćali za sve, samo da se osećamo da smo deo njih i da budemo zajedno. Čika Mile Padežanin nam je kao otac, njemu je možda najteže što moramo da idemo – priča Dragan.
Joldžići su u nedelju otputovali za Darvin, sa verom da će se jednog dana vratiti među, sada svoju novu porodicu u Melburn ili da će oni biti u prilici ih ugoste u svom domu.
‘
Za lakši početak 1.600 dolara
Tokom oproštajne večeri srpska zajednica sakupila je i 1.600 dolara da pomognu Joldžićima u novom početku. Penzionisani sveštenik Čedomir Videkanić angažovao se da im pronađe prvi smeštaj u Darvinu, a obaveštena je i tamošnja srpska zajednica da izađe u susret ovoj mladoj porodici.
– Želim da vam se svima zahvalim u ime moje porodice. Hvala vam u što ste svi došli, nemamo reči da opišemo koliko ste nas usrećili – emotivno je pozdravio prisutne Dragan Joldžić.
Članovi folklorne grupe uručili su prigodne poklone deci, Heleni i Nikši, a muzički sastav “MiM” se odrekao svog honorara kako bi i oni pomogli lep gest srpske zajednice.
Žao nam je, ali želimo im svu sreću
– Svima nam je teško, do poslednjeg dana smo verovali da će Joldžići uspeti da regulišu vizu i ostanu s nama. Ali, to je život. Nimalo nismo srećni što nas napuštaju i odlaze u drugi grad i žao mi je što se kao zajednica ranije nismo uključili da im pomognemo. Ali želimo im svu sreću i nadamo se da će tamo gde idu ostavriti san – rekao je koregraf Mile Padežanin i istakao da ansambl “Moravac” nastoji da se svako kod njih oseća dobrodošlim.
Za studente skuplje
– Za razliku od državljana ili onih koji imaju boravak, cene kurseva za strance su mnogo skuplje. Kurs koji sam pohađala za pazitelja u staračkom domu je bio zaista skup, dok je za Australijance besplatan. Kako smo studenti, deci smo morali da platimo školarinu 22.000 dolara, dok je za drugu decu to bilo po 300-400 dolara godišnje. A moju diplomu medicinske sestre ovde ne priznaju – kaže Tanja Joldžić.
U Australiji ima posla za sve
– Za sve ljude koje smo sreli u Melburnu, kako naše zemljake tako i Australijance, imamo samo lepe reči. Od prvog dana niko nam nije odmahnuo rukom. Svi su predusretljivi, nailazli smo na pozitivne ljude. Posla za one koji žele da rade u Australiji, uvek ima. Nismo se pokajali što smo došli. Deca su nam naučila perfektno enegleski jezik. Divna je zemlja i borićemo se za opstanak ovde – kaže Dragan.
