Gavrilo Nikolić već tri i po godine živi u Hamburgu u Nemačkoj, odakle od januara 2020, kroz podkast Priče iz dijaspore vodi zanimljive razgovore sa našim ljudima iz različitih država koji pričaju svoja životna iskustva u rasejanju.
– Moja supruga sluša podkast već godinama i tako sam dobio ideju da na našu podkast scenu koja nije bila preterano razvijena pre dve godine, dodam neke svoje ideje, lepe životne priče sa publikom kojoj nedostaje neki kvalitetan razgovor u audio formatu. Uvek sam želeo taj audio format i razgovor vratim na jednu formu gde bi ljudi imali prilike da čuju interesantne priče mladih ljudi. Dugo sam tražio neku ideju kako bih mogao da snimam, nisam hteo da se sam pojavim kao glavni akter u podkastu pa sam jedne večeri klikćući na društvenim mrežama uvideo da oko 60 posto mojih prijatelja živi u inostranstvu. Setio sam se da oni s vremena na vreme kače sjajne fotografije, dele sa prijateljima na društvenim mrežama fenomenalne životne priče i onda sam odlučio da ih pozovem da podele te sjajne priče sa slušaocima mog podkasta. Prošle godine 26. januara je okačena prva epizoda, a trenutno ih je 94 – priča Gavrilo Nikolić.
Nije lak put do uspeha
On dodaje da su njegovi sagovornici iz različitih krajeva i da se trudi slušaocima da prikaže različite životne puteve. Pomogne im da shvate da put do uspeha nije tako lak i da treba puno truda, ali i da ih motiviše da veruju u svoje ciljeve i ne odustaju od njih.
– Najpre sam počeo da snimam intervjue sa ljudima koje poznajem, jer mi se učinilo da mogu biti interesantni potencijalnim slušaocima. Vremenom je lista ljudi koje lično poznajem počela da se sužava, pa sam počeo da stvaram mrežu ljudi koja je sad poprilično jaka, koji na jedan ili drugi način pomažu podkastu i javljaju se tako što će preporučiti nekoga koga znaju za priču ili dati ideju koga mogu da kontaktiram. Teme o kojima pričamo su njihov životni put, odakle su krenuli i kako su došli do tačke na kojoj se trenutno nalaze. To su najrazličitije priče od ljudi koji se bave ugostiteljstvom, koji voze kamion u Sjedinjenim Američkim Državama do ljudi koji su inženjeri u Australiji ili imaju neke firme. Ključni motiv nije da propagiram odlazak mladih iz Srbije već da se tim ljudima prikaže put koji nije lak. Smatram da je pogrešan motiv naših ljudi da vide da je neko uspeo da izgradi nešto izvan Srbije i misle da je to lako, što mislim da je pogrešno. Jedan od ciljeva je da se pokaže gde su ti ljudi zašto su otišli, koji je bio njihov motiv i kako vide sebe u budućnosti i tu postoje stvarno najrazličitiji odgovori – ističe Nikolić.
Njujork, Teheran, Augzburg
U dosadašnje 94 priče na podkastu Gavrilovi sagovornici su iz Australije, Portorika, Omana, Turske, Belgije, sa Islanda. Jedna od zanimljivijih priča je sa Emilijom Gašić mladom rediteljkom iz Njujorka, koja je pričala kako izgleda studirati režiju u Beogradu i Njujorku, ali i kako izgleda posao reditelja i jedan prosečan dan na setu.
Svi koji se interesuju za robotiku, mogli su da na podkastu slušaju od inženjerke robotike Maje Hadžiselimović iz Augzburga. Ona je pričala o upotrebi robota u proizvodnim pogonima širom sveta, koliko će veštačka inteligencija promeniti proizvodnju.
Ugostitelj Martin Pivac iz Donauverta, gradića u blizini Augzburga u Bavarskoj, pričao je kako izgleda baviti se ugostiteljstvom u doba korone, ali i odrastanju u Prištini, Crnoj Gore i Vršcu, školovanju za kuvara.
Milica Kamalian, profesionalni arhitekta koja živi u Švedskoj sa suprugom, u jednoj od epizoda govorila je o svojim iskustvima iz Teherana gde je radila na univerzitetu i u lokalnom arhitektonskom birou. Ona je govorila o tome kako žive Iranci, iranskoj hrani i kulturi, ali i o strancima u Iranu i kako izgleda živeti i raditi kao stranac u Teheranu.
Ivana Stradner istraživač pri American Enterprise Institute u Vašingtonu govorila je o odrastanju u Beogradu, odlasku na postdiplomske studije na Berkli u Kaliforniji, iskustvima predavača na univerzitetima širom sveta.
Gavrilo ne može da odvoji neki intervju i sagovornika posebno, jer svaki ima neki svoj pečat i iskustvo koje je vredno saslušati.
Nostalgija
– Svaka priča je specijalna i moj cilj nije da intervjuišem samo uspešne ljude koji su osnovali neke firme i postigli fenomenalne uspehe nego da prikažem svaki segment našeg društva u dijaspori. Lično mi nisu poznati primeri gde se ljudi planski presele u inostranstvo, uglavnom dođe do toga slučajno. Većina ode na godinu, dve, a onda se odjednom probude i shvate da su sedam, osam ili 10 godina izvan domovine. Jedina odluka koja je teža od odluke da se ode ne znajući u šta se odlazi i na koliko, jeste odluka da se ljudi vrate u Srbiju. To je odluka koju ljudi ne donose lako zbog straha od posledica. Problem je takođe i pritisak našeg društva koje smatra da ako se neko vrati u Srbiju nije uspeo tamo preko.
Naš sagovornik dodaje da je interesantno da su i sami slušaoci počeli da se javljaju i doprinose sopstvenim pričama, bilo da su u pitanju priče o povratku u Srbiju ili nekoj skorijoj migraciji koja traje duži niz godina. Kako kaže na početku života u inostranstvu mnogo toga nedostaje i težak je put do uspeha i napretka.
– Mislim da našim ljudima u dijaspori najčešće nedostaje život koji ostavljaju iza sebe, učenje jezika u današnje vreme retko kome postavlja problem. Rekao bih da im nedostaju njihov grad, domovina koja im nikada neće biti isti, ne samo jer se ona menja već i oni sami – priča Nikolić.
Cilj – sagovornik iz svake zemlje
Gavrilo kaže da mu je cilj svakako da se priče dalje šire i da ljudi čuju razna iskustva.
– Želja mi je da iz svake zemlje na svetu ukoliko je moguće imamo javljanje jednog gosta koji je predočio mojim slušaocima svoja iskustva. Zato se trudim da imam što raznovrsnije goste iz različitih država – rekao je Gavrilo Nikolić.
Biće još migracija
On dodaje da su cirkularne migracije normalna pojava u 21. veku i misli da će ih još više biti u budućnosti.
– Imali smo priče ljudi koji su pokretali uspešne biznise u Srbiji, upravo zbog toga što su pokupili znanja negde izvan i plasirali ih u svojim gradovima. Svi ćemo se složiti, posebno sad za vreme lokdauna u Nemačkoj i drugim zemljama, svi bi rado otišli u Srbiji gde su otvoreni kafići, a ovde to nismo u mogućnosti već dva meseca. To je stil života koji je teško održavati izvan Srbije, ne zato što nemamo mogućnosti već što nije isti ugođaj kao kad si u domovini i odeš kod omiljenog kafedžije i popiješ omiljeno piće – kaže Nikolić.
Šta je podkast?
Podkast (Podcast) je digitalna datoteka koja sadrži audio ili audio-video zapis koji se distribuira putem Interneta koristeći RSS tehnologiju, a namenjen je gledanju ili slušanju na računaru, digitalnom prenosnom plejeru ili televizije.
Izvorni naziv je složenica reči POD (Personal On Demand) i engleske reči broadcast (emitovanje). Iako su na početku podkasti bili isključivo audio-datoteke, najčešće u Mp3 formatu, danas se za podkast uglavnom smatraju video-sadržaji. Video-podkast se još naziva i vodkast (engl. vodcast), a osobe koje se bave podkastingom se nazivaju podkasteri.
