Moguća agresija na Srbiju, oružana pobuna, ali i terorizam samo su neke od ključnih bezbednosnih pretnji koje se navode u predlogu nove Strategije odbrane Srbije koja će se uskoro naći i pred poslanicima Narodne skupštine.
U predlogu jednog od ključnih dokumenata za bezbednost države ističe se i da će Srbija nastaviti politiku vojne neutralnosti, ali i učiniti sve da očuva Republiku Srpsku.
“Očuvanje Republike Srpske kao entiteta u sastavu BiH u skladu sa Dejtonskim sporazumom i unapređenje položaja Srba u regionu i svetu od posebnog je značaja za bezbednost i odbranu Republike Srbije. Kao jedan od garanta Dejtonskog sporazuma, Republika Srbija nastaviće da unapređuje specijalne paralelne odnose sa Republikom Srpskom, uz uvažavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH”, stoji u delu dokumenta pod nazivom “Očuvanje mira i bezbednosti u regionu i svetu”.
U poglavlju “Izazovi, rizici i pretnje bezbednosti od značaja za odbranu” navedeno je da u narednom periodu ne može da se isključi ni oružana agresija na Srbiju.
Agresija nije isključena
“Otklanjanju ove pretnje znatno će doprinositi politika odbrane zasnovana na vojnoj neutralnosti i aktivnom angažovanju na izgradnji i očuvanju mira i stabilnosti u svetu. Politika vojne neutralnosti, jačanje Vojske Srbije i osposobljavanje stanovništva za odbranu su odvraćajući faktori od oružane agresije”, stoji u predlogu nove Strategije bezbednosti.
U njoj se kao ključan faktor ugrožavanja nacionalnih i odbrambenih interesa Srbije vidi aktuelna situacija na Kosovu.
“Situacija u pokrajini, kao i druga otvorena pitanja iz političkog dijaloga sa privremenim institucijama samouprave u Prištini, predstavljaju najveći političko-bezbednosni izazov Republike Srbije.”
Ova situacija, kako je navedeno, zbog organizovanog kriminala i terorizma i formiranja pokrajinske vojske, predstavljaju stalni bezbednosni rizik i direktnu pretnju. Kao bezbednosna pretnja apostrofirana je i situacija na jugu Srbije gde se podstiču separatističke težnje.
Moguća i pobuna
Zbog svega toga, u Strategiji odbrane se ne isključuje ni mogućnost oružane pobune.
“Prisustvo separatističkih težnji u pojedinim delovima Srbije, nastojanja ekstremista u regionu da objedine teritorije na kojima demografski dominiraju, saradnja ekstremističkih i kriminalnih grupa koje deluju na njenoj kao i na teritorijama pojedinih država regiona, ukazuju da se ugrožavanje bezbednosti i odbrane Republike Srbije oružanom pobunom dugoročno ne može isključiti.”
Takođe se ne isključuje ni mogućnost terorističkih akcija, ali i da teritorija Srbije posluži za tranzit, pripremu i izvođenje istih u drugim zemljama.
“Etnički i verski ekstremizam može se pojaviti sa različitim intenzitetom i posledicama, pojedinačno ili organizovano. Taj oblik ugrožavanja bezbednosti, uz podršku istomišljenika sa teritorija drugih zemalja, istovremeno je i generator separatističkih težnji”, navodi se u dokumentu.
Važni i nesvrstani
U segmentu “Vojna neutralnost” navodi se da je opredeljenje Srbije i da se proširuje i unapređuje saradnju sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), ali i “politički dijalog i praktična saradnja sa NATO”.
“Saradnja Republike Srbije sa NATO, kroz program Partnerstvo za mir kao optimalnim nivoom, doprineće unapređenju bilateralnih odnosa sa državama regiona koje su članice ili kandidati za članstvo u ovoj organizaciji, a radi očuvanja mira i unapređenja stabilnosti u regionu. Od posebne važnosti je i saradnja sa EU, ali i članicama Pokreta nesvrstanih.
Obezbeđen novac
U zaključku predloga navodi se da je za sprovođenje strategije ove godine obezbeđen novac, a da će u narednim budžetskim godinama sredstva za sprovođenje strategije biti opredeljena kod nadležnih u skladu sa mogućnostima budžeta i limitima koje utvrdi Ministarstvo finansija.
Vojni analitičar Aleksandar Radić: Neutralnost slaba tačka
Vojni analitičar Aleksandar Radić ocenjuje da je loša strana predložene Strategije nastavak insistiranja na vojnoj neutralnosti, a dobro što je napokon u strateške interese Srbije uvršćena i Republika Srpska.
– Problem je da li će NATO i Rusija nastaviti da tolerišu našu politiku saradnje s jednima i drugima. Nisam siguran da uskoro od njih neće stići zahtev da se izjasnimo s kim želimo da sarađujemo – kaže Radić.
On kao dobru stranu Strategije ističe pominjanje Republike Srpske.
– Srbija je po uzoru na Hrvatsku počela da definiše svoje nacionalne interese i van njenih granica što je do sada bila tabu tema. Međutim, videćemo koliko je to politički marketing, a koliko je realno i ostvarljivo.
Opasnost i hakeri
Kao realnu opasnost po bezbednost Srbije navode se i “mogući sajber napadi na objekte kritične infrastrukture, visokotehnološki kriminal, ugrožavanje informaciono-komunikacionih sistema, kao i širenje lažnih vesti i dezinformacija u okviru koncepta hibridnog i informacionog ratovanja mogu se negativno odraziti na funkcionisanje elemenata sistema odbrane”.
Zbog toga je neophodno kontinuirano razvijati tehnološku i informacionu zaštitu elemenata sistema odbrane na svim nivoima organizovanja.