U replici na odgovor na žalbu odbrana tvrdi da optužba ne spominje Stanišićev argument da je njegovo pravo na pravično suđenje prekršeno kao rezultat objave pisma 4. juna, koje je otkrilo neprihvatljivu pojavu pristrasnosti danskog sudije Frederika Harhofa u vreme dok je bio sudija i član Pretresnog veća na suđenju Stanišiću.
Kako odbrana navodi, optužba je svojim ćutanjem priznala da je Stanišiću uskraćeno pravo na pravično suđenje, te da Žalbeno veće mora da naredi novo suđenje pred Pretresnim većem ili potpuno da oslobodi optuženog.
Odbrana još navodi da optužba nije uzela u obzir obe odluke za izuzeće sudije u slučaju Šešelj, koje su vrlo relevantne za Stanišićev slučaj.
Nadalje, prema tvrdnjama odbrane, optužba nije napravila razliku između slučaja Šešelj i slučaja Stanišić i/ili nije bila u stanju da navede bilo koju okolnost koja bi navela Žalbeno veće da usvoji drugačiji zaključak.
Stanišić, kako navodi odbrana, nije tvrdio, niti je dužan da dokaže da je sudija Harhof bio pristrasan.
Zbog navedenih argumenata, odbrana zahteva da Žalbeno veće ustanovi da je
povređeno Stanišićevo pravo na pravično suđenje pred nezavisnim, kompetentnim i nepristrasnim sudom, da poništi presudu Pretresnog veća, da naredi ponovno suđenje pred Pretresnim većem, ili u suprotnom popuno oslobodi optuženog.