Sporazum Damaska i Ankare podrazumeva uspostavljanje turskih vazdušnih baza u centralnoj Siriji i obuku nove sirijske vojske, što je pojačalo špekulacije o novoj fazi u odnosima između dve zemlje.
Usred regionalnih i međunarodnih iščekivanja, privremeni sirijski predsednik Ahmed al Šara završio je posetu Ankari, koja je privukla značajnu pažnju zvaničnih krugova i medija, pogotovo nakon što je agencija Rojters prenela informacije od upućenih izvora, pre nego što je sastanak održan, da su dve strane pred potpisivanjem sporazuma o zajedničkoj odbrani.
Sporazum podrazumeva uspostavljanje turskih vazdušnih baza u centralnoj Siriji i obuku nove sirijske vojske, što je dodatno pojačalo špekulacije o novoj fazi u odnosima između dve zemlje.
Iako sporazum nije zvanično objavljen, izjave turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana ukazuju na nivo postignutih dogovora između dve strane.
– Obavestili smo Al Šaru da je Turska spremna da pomogne u borbi protiv kurdskih militanata i organizacije Islamska država Irak i Sirija – rekao je Erdogan, dodajući da su razgovori obuhvatili i pitanje narednih koraka za suočavanje sa pobunjenicima u severoistočnoj Siriji.
S druge strane, Al Šara je naglasio potrebu da se odnos sa Turskom razvije u duboko strateško partnerstvo u različitim oblastima, što ukazuje na želju Damaska za izgradnjom dugoročnog saveza sa Ankarom.
Kakva je buduća uloga Turske u Siriji?
Poseta, za koju se očekivalo da će postaviti temelje za novi bezbednosni okvir između dve zemlje, označila je značajan pomak u sirijsko-turskim odnosima. Istovremeno je otvorila vrata za pitanja o budućoj ulozi Turske u Siriji i o tome koliko je Damask sposoban da uskladi svoja isprepletena savezništva. Da li je sporazum o odbrani samo pitanje vremena ili će regionalne komplikacije i međunarodne ravnoteže snaga usporiti njegov tok?
Procurele informacije preklapaju se sa ranijim izjavama turskog ministra odbrane Jašara Gulera, kada je potvrdio da su turske oružane snage „sposobne da pruže podršku za uspostavljanje nove vojske u Siriji, ako to sirijska strana zatraži”.
Ovo se činilo kao sledeći logičan korak nakon posete visoke turske vojne delegacije Damasku krajem januara, u sklopu priprema za obnovu sirijskih vojnih institucija u koordinaciji sa Ankarom.
Ministarstvo odbrane Republike Turske objavilo je, tokom redovne konferencije za novinare, da je prioritet Ankare u Siriji uspostaviti stabilnost i bezbednost, kao i čišćenje zemlje od pobunjenika. Ministarstvo je takođe izjavilo da je razgovor o sporazumu koji omogućuje Turskoj uspostavljanje vojnih baza u Siriji još uvek preuranjen.
“Blumberg” je izvestio da Turska razmatra uspostavljanje vojnih baza u Siriji i obuku nove vojske koju formira prelazna sirijska uprava u Damasku.
Agencija je prenela izjave turskih zvaničnika koji su rekli da Ankara procenjuje lokacije za baze, dodajući da ta država već ima hiljade vojnika u Siriji, što joj pruža mogućnost da realizuje taj plan.
Zvaničnici su objasnili da plan podrazumeva nabavku oružja i vojnu obuku za novu sirijsku vojsku. Međutim, odbili su da potvrde da li je Al Šara službeno zatražio vojnu pomoć od Ankare tokom sastanka sa Erdoganom.
Apsolutna nužnost, a ne samo politička opcija
Ali Asmar, istraživač koji se bavi pitanjima Turske, smatra da sporazum o odbrani između Turske i Sirije ima strateški značaj s obzirom na geografsku i bezbednosnu povezanost dve zemlje. Naglašava da je vojna koordinacija između Ankare i Damaska apsolutna nužnost, a ne samo politička opcija.
Govoreći za Al Džaziru, Asmar je naglasio da sporazum neće biti samo taktički potez, već će dovesti do strateške promene u ravnoteži snaga, ističući da bi Turska mogla da igra ključnu ulogu u obnovi sirijske vojske. Takođe, smatra da bi sporazum mogao da ubrza okončanje vojnog uticaja SDF-a, jer Ankara nastoji da uveri Vašington da je beskorisno podržavati ove snage, predstavljajući sebe i Damask kao pouzdanu alternativu u borbi protiv Islamske države, što može oslabiti američko opravdanje za ostanak u Siriji.
Što se tiče američkog prisustva, posebno u bazi Al Tanf i bazama raspoređenim u severnoj i istočnoj Siriji, Asmar veruje da bi sporazum mogao da natera Vašington da preispita svoju vojnu strategiju. SAD bi mogle da budu primorane da se nose sa novom realnošću prema interesnim kalkulacijama, što bi ih moglo naterati na strateško repozicioniranje umesto direktne konfrontacije sa Turskom.
Legitimitet sporazuma
Mahmud Aluš, istraživač specijalizovan za turska pitanja, smatra da će sporazum o odbrani izazvati zabrinutost mnogih spoljnih aktera, ali da je to suvereno pitanje koje se tiče Turske i Sirije, što znači da spoljni pritisci neće biti odlučujući faktor u određivanju njegovog ishoda.
Takođe dodaje da bi neke strane mogle da izvrše pritisak na predsednika Al Šaru, da bi ga odvratile od napredovanja u pravcu postizanja sporazuma. Napominje da Moskva i Teheran ne mogu da utiču na tursko-sirijski kontekst, dok bi Vašington mogao da pribegne korišćenju ekonomskih sankcija kao sredstva za vršenje pritiska na Al Šaru, ako odluči da potkopa nacrt sporazuma.
Međutim, Aluš naglašava da ovo pitanje za Al Šaru nije stvar izbora, već stvarne potrebe da se produbi novo partnerstvo sa Turskom, kao glavnim garantom stabilnosti prelazne faze u Siriji.
