Oda u Solonovu čast

Da je Solon stvarno praotac prve mreže javnih kuća nema direktnih svedočanstava, već samo posrednih – u književnim delima iz tog doba, kao i u zapisima njegovih savremenika. Tako Filemon iz Sirakuze, jednom svom liku u komediji "Delfani", to jest žitelji grada Delfi, stavlja u usta odu u Solonovu čast:
"O, Solone, postao si dobročinitelj svih svojih sugrađana, doneo si zakon od koristi svim muškarcima. Prvi si koji je uvideo neophodnost ove demokratske i dobrotvorne institucije.
Videvši da je naš grad prepun mladića koji su, pod pritiskom prirode, divlje zadovoljavali najsnažniji nagon ili su zabludeli putem kojim nije trebalo (to jest, postali su homoseksualci), kupio si i ustanovio žene po raznim četvrtima, opremljene i spremne za svakoga ko naiđe."

Spremne za svakoga

U toj odi se dalje navodi da su Solonove izabranice spremne da udovolje želje i strasti svih koji posete njihov "dom". Bukvalno za svakoga:
"Za onoga ko se ne oseća kako treba i za onoga koji je zbog nečega zabrinut, svima njima su ova vrata otvorena. I one stoje obnažene, da se taj ne prevari – može na miru sve da razgleda. Cena ti je jedan obol (što bi u današnjem vremenu bilo jedva četvrt evra), samo uđi, sve te one spremno čekaju, da učine tebi po volji, kako hoćeš i na koji način hoćeš. A kad iziđeš, možeš joj reći da se obesi, ona ti nije ništa."
Jedan drugi opis nam kaže da "u javnim kućama ima zgodnih devojčura koje mladići mogu videti kao na sunčanju, obnaženih grudi, svučene za posao i svrstane u bojne redove, pa čovek među njima može da odabere onu koja odgovara njegovom ukusu, mršavu ili punačku, visoku ili nisku, mladu ili prezrelu".
Ovaj opis dočarava čudesan prizor nagih devojaka koje muškarcima nude raj za samo jedan obol. Očigledno, ni nalik na kvartove i ulice "crvenih fenjera", na primer, u Hamburgu ili Roterdamu.

Pravo prevarenog
muža da ubije

Nije, međutim, svugde cena bila jedan obol. I onda je, pošto je stvorena čitava mreža javnih kuća, uspostavljen je hijerarhijski red – od najjeftinijih, u najsiromašnijim delovima, u Atini je to bila luka Pirej, do ekskluzivnih, koje su primale samo ugledne ljude.
Uspostavivši mrežu javnih kuća, Solon je i na ovaj način pokazao da je ne samo veliki državnik i zakonodavac, već i najveći atinski mudrac, jer je tako otklonio ne samo opasnost od nemira koji najviše prete iz tih nižih slojeva, već i da seksualno opterećeni iz polusveta ne ugrožavaju poštene žene u polisu.
To je, izgleda, učvrstilo i javni moral. Može to da izgleda malo iščašeno iz našeg današnjeg ugla, kad je moral prilično licemeran, ali ondašnji Grci se time nisu opterećivali – nisu osećali ni najmanju moralnu nelagodnost u vezi sa korišćenjem usluga prostitutki.
Solonovi zakoni su, istovremeno, predviđali vrlo stroge, čak oštre kazne za vanbračne seksualne odnose – naravno, sa slobodnom ženom, a ne sa robinjama. U slučaju preljube, prevareni muž je imao pravo da ubije vinovnika koji je atakovao na njegov brak, ako ga uhvati in flagranti, na delu, isto kao i u slučaju silovanja.

Četiri kategorije
javnih žena

U drevnoj Atini, na vrhuncu njenog procvata, mogu se izdvojiti četiri kategorije žena koje su, po zakonima polisa, mogle da održavaju vanbračne seksualne odnose i žive od pružanja takvih usluga.
Na vrhu, kao najviša klasa, bile su hetere, u prevodu: pratilje, po pravilu ljubavnice vrlo bogatih i slavnih ljudi, koje su bile gotovo druga žena, za uživanje, razonodu i pokazivanje pred sebi ravnima.
Ispod hetera su bile aleutride, frulašice, u koje su se ubrajale sve vrste mnogobrojnih zabavljačica – igračice, sviračice, pevačice, pelivanke, koje se mogu uporediti sa savremenim koleginicama koje to isto rade, recimo, po krčmama, a uz to pružaju i seksualne usluge.
Treću grupu čine konkubine, uglavnom robinje u posedu imućnih građana kojima su istovremeno bile i ljubavnice i kućanice, uz ispunjavanje seksualnih prohteva gospodara obavljale su i kućne poslove.
Na dnu su bile prostitutke koje su činile četvrtu i najbrojniju grupu – dikterijade, obične javne žene, gotovo potpuno identične današnjim. U Atini, luka Pirej je sa svojim mnogobrojnim bordelima bila njihovo najveće središte.

Sokratov učenik

I muška prostitucija se uveliko praktikovala. Široka mreža javnih kuća bila je puna dečaka robova na raspolaganju ljubiteljima mladih muških tela. To nije izazivalo nikakvo zgražavanje, pa je i muška prostitucija, kao i ženska, cvetala sa svojim domovima u raznim delovima svih većih polisa, pogotovo u lukama.
I muške prostitutke su imale svoju zvezdu. Bio je to lepotan Fedon, koji je dopao ropstva kao dete i rano smešten u bordel, gde ga je zapazio Sokrat, takođe poklonik dečaka.
Pristalice slavnog filozofa otkupile su mladića, pa je Fedon postao Sokratov učenik – što je bio uobičajen naziv za muške hetere, ljubavnike njihovih vlasnika.
U svom delu nazvanom po njemu, "Fedon", Platon ga predstavlja kao ličnost koja prepričava poslednji razgovor sa Sokratom, u zatvoru, neposredno pre njegovog pogubljenja.