Istraživanje je započeto 2011. godine. U bazi je 11.000 ispitanika iz 14 država, među kojima je i Srbija. Glavni istraživač je prof. dr Džim van Os, sa Univerziteta u Mastrihtu, a nedavno je sastanak istraživača ovog projekta održan u Beogradu.
– Megapolisi su fenomen novog doba, jedna od najintrigantnijih tema u psihijatriji danas. Dolazak u megapolis, posebno ako je povezan sa migracijom i odlaskom iz svoje zemlje u drugu etničku sredinu, kod čoveka brzo troši kapacitet za poverenje. Osoba nema s kim da podeli otuđenost, pritiska je borba za egzistenciju, a sve to pojačava duševnu nestabilnost. Promene se dešavaju nesvesno, pa neki osećaju neprestanu, bezrazložnu brigu, nespokoj (anksioznost), drugi prolaze kroz depresiju, koju prati beznadežnost, bespomoćnost, samoomalovažavanje, a neki postaju preterano sumnjičavi, povlače se u sebe, trpe iracionalne strahove, a njihova sposobnost i delotvornost upadljivo opadaju i nastaju psihoze – objašnjava za "Politiku" dr Marić Bojović, načelnik odeljenja za istraživanje i rane intervencije u psihijatriji Klinike za psihijatriju KCS.
Milionski Beograd kvalifikovao se za ovo istraživanje: da li psihijatri već viđaju ove negativne pojave u našoj prestonici?
– U Beogradu nema mnogo emigranata, ali se zato kod nas mogu dobiti dragoceni podaci o razlikama koje rođenje i odrastanje u ruralnoj ili urbanoj sredini nosi za neurorazvoj. U velegradu je veća verovatnoća pojave prenatalnih infekcija, jednog od značajnih faktora rizika za psihoze; postoji viši rizik od zlostavljanja i zanemarivanja, droge su lako dostupne, što sve ima određenog značaja za razvoj psihoze kasnije, ali veliki gradovi naravno nude i mnoge povoljnosti – kaže dr Marić Bojović, koja je za rad o ispitivanju rasprostranjenosti simptoma psihoze u opštoj populaciji i razlike prema polu dobila nagradu Evropskog udruženja psihijatara za najbolji naučni rad istraživača mlađih od 40 godina.
Koliko je u takvim uslovima lek preseljenje u manji grad ili čak na selo i da li se ovi poremećaji uopšte mogu sprečiti?
– Deluje iracionalno da se kaže da sprečavamo shizofreniju, jer danas većina živi u uverenju da kad se bolest dobije – tu više nema spasa. Ovo beznađe i dodatno pogoršava stanje. Savet o preseljenju ne može biti uopšten. To sam savetovala tek posle razgovora i uočavanja solidne prilike za odlazak u manju sredinu. Neki su se pacijenti preselili, redovno dolaze na kontrole i dobro su. Jedan od njih uskoro planira izložbu svojih likovnih dela u Beogradu… trijumfalno se vraća nazad, ali samo nakratko – kaže, na kraju, dr Marić Bojović.
