Zidar, građevinar, stolar, farmer, vinar… Sve ove zlatne zanate savladao je Cvetko Stanković, vlasnik poznate kompanije u Negotinu.
Temelj svoje male imperije postavio je daleke 1982. godine kada je na mopedu iz rodne Mosne kod Donjeg Milanova stigao u Negotin, na krilima mladalačkih želja da postane pilot ili policajac.
– Odrastao sam kod babe na salašu. S obzirom na to da potičem iz radničke porodice, koja je jedva sastavljala kraj s krajem, još kao dečak od 12-13 godina sam naučio da zidam. Tako sam doprinosio porodičnom budžetu, odnosno izdržavanju roditelja i nas troje dece. To iskustvo mi je mnogo pomoglo. Radeći godinama naporne poslove u Negotinu od siromašnog momka postao sam pravi gazda. Sudbina nas uvek vodi na mesta koja su najbolja za nas, samo je potrebno pratiti znakove kraj puta – kaže vlasnik Cvetkove gradnje.
Iako je osamdesetih dobro zarađivao, nije odoleo izazovu gastarbajterskih migracija, pa je u Nemačku otišao 1986. U Hamburgu je ostao godinu dana, a dve u Beču iz koga se vratio 1989. Tu godinu uzima kao prekretnicu u svom životu.
– Ponovo sam počeo da gradim. Tražili su da za njih radim ugledni i poznati Negotinci, sudije, advokati, lekari….. Gradio sam kuće i vikendice, odlično sam zarađivao. Uz građevinu počeo da se bavim i proizvodnjom stolarije i nameštaja. Sve više sam imao zaposlenih – priča sagovornik “Vesti”.
Naši gastarbajteri su u to vreme zidali na sve strane. Za izgrađenih više od hiljadu stanova u Negotinu i susednim opštinama istočne Srbije, Cvetko je uvek bio garancija kvaliteta i pouzdanosti.
Tokom poslovnih pregovora sreo je Vojvođanku Nadu, koja je poziv učiteljice i bezbrižan život u Čereviću, na padini Fruške gore, novembra 2011, zamenila potpuno novim.
Za Cvetka je ovaj susret sa Nadom bio sudbonosan, budući da su njene ideje ne samo o bračnoj zajednici u kojoj se, uz ljubav, dele i brige i obaveze, ali i uspesi, postale pokretač novih stremljenja, kojima se Cvetkova mala imperija nadograđivala i dodatno širila.
U želji da svojoj supruzi obezbedi mesto koje će je podsećati na zavičaj, Cvetko je tragao za lepim prostranstvom i našao ga na samo devet kilometara od Negotina, na putu prema Kladovu.
Zaparložene are i hektare zemljišta koje je pre tri stotine godina bilo gazdinstvo starosedelaca, tadašnje gospode poznate po bogatstvu, krčio je svakodnevno, vođen Nadinim i svojim vizijama.
Uvek pri idejama, bračni par Stanković, mesto koje je zadržalo ime Boierescu, nastanio je životinjskim svetom. Zahvaljujući tome, Cvetkova gradnja postala je poznata po farmi koza, maloj ergeli konja i krdu popularnih svinja – mangulica. Broj grla je rastao, ali Stankovići iz tog posla nisu očekivali niti sticali zaradu.
Meso, sir i mleko su darovali prijateljima i poznanicima koje su okupljali na ručkovima i večerama. U međuvremenu kupovinom tri hektara zemlje pod vinogradima preorijentisali su se na vinogradarstvo i potisnuli prvobitni plan o širenju stočne farme.
Na potezu Boierescu, ako je predanje tačno, posle tri veka ponovo je nastanjena vinova loza sa vinogradom. Bio je to novi početak, ali sada zajednički, Nade i Cvetka, uspešnog bračnog i poslovnog para.
Zlatne medalje
Vinarija Boierescu je počela da radi počela 2017. kada su proizvedena vina iz prve berbe zasada italijanskog i rajnskog rizlinga, šardonea, burgundca, tamjanike i kabernea… Već su ovenčana zlatnim medaljama za kvalitet. Od ove godine u novosagrađenoj destileriji na farmi proizvode i rakiju od dunje, jabuke i šljive. U okviru kompleksa nalaze se degustaciona sala, restoran, sobe za izdavanje…
Gradiće crkvu na Rovinama
– Cvetko je čovek velikog srca i otvorene ruke. Pune duše, zarađeno bez razmišljanja deli sa ljudima. Poznat je kao donator i humanista. S obzirom na to da se naša farma nalazi u blizini Rovina, mesta koje se po narodnom predanju povezuje sa legendarnim srpskim junakom Markom Kraljevićem, Cvetko planira da izgradi novu crkvu. Na tom mestu smo već kupili njivu radi izgradnje – priča za “Vesti” Nada Stanković.
