Od zvezda do dna. Od pukovnika, do “pokojnika”. Teško se u sportu stiže do visina, ali lako se dotakne dno. Znaju to dobro fudbaleri Srbije, na čelu sa selektorom Draganom Stojkovićem. Dizan je Stojković u nebesa kada su se nizali uspesi, odnosno plasmani na takmičenja. Svetsko, pa Evropsko, prvi put posle 24 godine. Bio “jedan jedini”, iako je još u kvalifikacijama za šampionat Evrope u Nemačkoj bilo jasno da “negde škripi”…
I, još jednom je posle učešća fudbalske reprezentacije Srbije na nekom velikom takmičenju usledilo razočarenje. Još jednu gorku pilulu progutali su navijači, željni uspeha, golova, pobeda, plasmana u narednu rundu. Umesto toga, opet su fudbaleri ćutke, pognutih glava, prolazili beogradskim aerodromom, po povratku sa Evropskog prvenstva u Nemačkoj, gde su takmičenje završili u grupnoj fazi. Jedini koji je progovorio na aerodromu, uz generalnog sekretara FSS Jovana Šurbatovića, bio je selektor Stojković.
– Ponosan sam na momke kako su predstavili Srbiju. Šta da vam kažem? Da kažem, borili smo se, dali smo sve od sebe, videli ste i sami. Imali ste oči valjda, nemojte da pravite nešto što nije. Ako je neko želelo, želeli smo mi, jedan gol je falio, shvatite to… Nijanse su odlučivale – kaže on.
Pitanje o ostavci je preskočio, zatražio sledeće, uz opasku da nije on rijaliti… A jedan gol, često je znao da nam kvari planove. Falio je u Kataru, evo i u Nemačkoj. Samo pogodak na EP u tri meča premalo je za velika dela. Ruku na srce, primili smo mnogo manje nego što je ranije bio slučaj. Ishod je isti – eliminacija u grupnoj fazi i još jedan fijasko. I, ko je kriv? Selektor priznaje da je najodgovorniji, ali ne i da je neuspeh njegova krivica. Fudbalski stručnjaci bi, pak, rekli drugačije. Većina njih bi Stojkovića pitala zašto je svaki meč počinjao sa drugačijom postavom? Zašto je bio tako bojažljiv kada je trebalo biti najhrabriji? Koja je taktika Srbiju vodila u prvom poluvremenu duela sa Engleskom?
Biti veliki igrač, ne znači po automatizmu bili i veliki trener. Naprotiv, uglavnom nije tako, mada je tu Zinedin Zidan da pokaže da svako pravilo ima izuzetak.
Dragan Stojković je bio odličan fudbaler. Karijeru je počeo u Radničkom iz Niša, odakle je 1986. došao u Crvenu zvezdu, ubrzo postao kapiten, pa najbolji fudbaler u Jugoslaviji, o čemu svedoči i podatak da je 3. maja 1989. promovisan u petu Zvezdinu zvezdu. Već naredne odlazi u Olimpik iz Marseja, gde je već u prvoj sezoni stigao do finala Kupa evropskih šampiona u kome se sastao upravo sa bivšim klubom. Iz Olimpika je prešao u Veronu, proveo jednu sezonu, a igračku karijeru završio u Nagoji, gde je počeo trenersku karijeru. U međuvremenu se oprobao i kao funkcioner. Bio je predsednik FSJ, odnosno FSCG od 2001. do 2005, kada je stao na čelo tima iz Ljutice Bogdana.
Za reprezentaciju je odigrao 84 meča i postigao 15 golova. Učestvovao je na Svetskim prvenstvima 1990. u Italiji i 1998. u Francuskoj i Evropskim 1984. u Francuskoj i 2000. u Belgiji i Holandiji. Bio je član reprezentacije koja je na OI 1984. u Los Anđelesu došla do bronze.
Piksi je u skladnom braku sa Snežanom, sa kojom ima troje dece Anju, Andreu i Marka, a nedavno je dobio i peto unuče.
