Aleksandar – Sale Đorđević je od košgetera legendarnih “trojki” u dresu Partizana za evropsku klupsku titulu u Istanbulu 1992, do Atine i reprezentativnih protiv Litvanaca tri godine kasnije, pa onda i 1997. Hrvatima na EP u Barseloni, stigao do nagrade za životno delo “Slobodan Piva Ivković”.
Priznanje dodeljuje Udruženje košarkaških trenera Srbije, iako je reč još uvek prema svemu, a prvenstveno energiji i pristupu poslu, o mladom stručnjaku. Jer, Sale će 26. avgusta u Kini, čiju reprezentaciju vodi od prošle godine, na startu Mundobasketa protiv svoje Srbije proslaviti tek 56. rođendan, ali mu je nagrada nazvana po imenu jednog od njegovih trenerskih uzora, svakako zasluženo pripala. Jer, nekadašnji igrački heroj Partizana, kao i reprezentacije SR Jugoslavije, je kao selektor “orlova” pre deceniju počeo da vraća veru u nacionalni tim. A, to u “zemlji košarke”, kakva je Srbija, svakako nije lak posao. Verovatno nije potrebno podsećati da je pod njegovim vođstvom Srbija 2014. igrala finale Svetskog prvenstva protiv SAD, dve godine kasnije je osvojila olimpijsko srebro, takođe, u finalu protiv Amera, a godinu potom, bila je u finalu Eurobasketa protiv Slovenije. Spletom okolnosti, Sale Nacionale je poslednji put vodio Srbiju takođe u Kini, na SP 2019.
A, galerija mudrih košarkaških mozgova počela je sa rodonačelnikom, profesorom Aleksandrom Nikolićem i Rankom Žeravicom, učiteljem većine svih narednih vrhunskih trenerskih generacija sa ovih prostora. Ređamo ih po “slučajnom uzorku”, a ne po nebrojeno mnogo svetskih i evropskih trofeja, reprezentativnih i klupskih, da se neko ne bi slučajno uvredio zbog redosleda: Svetislav Pešić, Božidar Maljković, Dušan Ivković, Željko Obradović… Došao je red i na Aleksandra Đorđevića da se i kao trener popne na evropski tron i sa košarkašima Virtusa, istina “samo” u FIBA Ligi šampiona. Po snazi tek treće klupsko takmičenje na Starom kontinentu, ali za evropsku “Kuću košarke” jedino legitimno, pošto se održava pod njenom ingerencijom.
A Sale nacionale je čovek sa košarkaškim pedigreom, od takođe trofejnog stručnjaka, oca Bratislava Bate Đorđevića i majke Milijane. Ono što je većini ljubitelja “kraljice igara” poznato je da je Sale počeo da trenira 1977. u Crvenoj zvezdi, a prvi trener mu je bio Božidar Maljković. Posle deset meseci, “u paketu” su prešli u Radnički, ali se Đorđević vratio na Mali Kalemegdan, pošto su “krstaši” ostali bez dvorane za treninge. Nakon dve nove nedelje u Crvenoj zvezdi, treneri su ga proglasili netalentovanim, pa je Sale počeo da trenira sam i igra basket sa drugarima na novobeogradskim terenima u blizini Palate sportova, sada dvorane “Ranko Žeravica”. Ipak, na nagovor dugogodišnjeg prijatelja Vlade Dragutinovića i svoga oca, 1983. je prešao u Partizan.
Sa suprugom Sekom je u braku 27 godina, imaju dve kćerke Tesu i Taru. San mu je da dostigne trenerske veličine poput profesora Aleksandra Nikolića, Dena Petersona, Etora Mesine, Pive Ivkovića… Da konačno i trenerski postane pravi Aleksandar Veliki!
