Birčovo carstvo vredi danas 30 miliona dolara i mahom ga je napravio za poslednjih 18 meseci, dok cene kuća u Sidneju stalno rastu. Time se uvrstio u elitnu grupu investitora, ali i dalje radi sam.
Birč je prvo imanje kupio kad mu je bilo 18 godina i bio zaposlen kao pomoćnik u agenciji za nekretnine. Dodatna imanja kupio je radeći vikendom u pabu.
Danas, ovaj čovek rodom iz Paramate, zarađuje godišnje svega nešto manje od dva miliona na kirijama koje ubire iz kuća i stanova.
SavetiŠta, dakle, Birč savetuje drugim ambicioznim ljudima? |
Ranije ove godine, kupio je blok od 40 jedinica u Plavim planinama, u zgradi koja je nekada bila motel, a on će je pretvoriti u objekat za stanovanje i zarađivati na stanarinama 400.000 dolara godišnje. Bivši motel vredeo je četiri miliona, ali ga je Birč dobio po daleko nižoj zeni od 1,66 miliona.
Nedavno je u Ipsviču kod Brizbejna, kupio stan za 35.000 dolara, a slični se tamo već prodaju po skoro pet puta većoj ceni. To mu je i strategija kojom je došao do najvećeg broja svojih nekretnina – kupovao je potcenjene nekretnine na mestima sa pristupačnijim cenama.
– Rano sam otkrio da agenti za nekretnine koriste poslove da ih okrenu u svoju korist. Takođe sam studirao prodaju u područjima gde bih išao da kupim.
Prvo Birčevo imanje bila je kuća u Maunt Druitu vredna 248.000 dolara, kupljena sa depozitom koji je uštedeo kao tinejdžer. Pregovarao je o popustu i uverio se da će kirija pokrivati najveći deo njegovih otplata za kredit. Kupovao je ispod tržišne cene u području gde su cene počinjale da rastu i vrlo brzo imao dovoljno da položi depozit za druga imanja.
Kao i u prvom slučaju, svaka nova kupovina pokazala je da imanje brzo dobija na vrednosti, a njemu je otvarana mogućnost da kupi još. Nakon pet godina ulaganja, njegov prihod od stanarina dostigao je iznos prosečne plate u Sidneju, pa je dao otkaz na poslu i nastavio da živi od kirije. Svaki novi rast vrednosti imanja koristio je za novu kupovinu.
Veruje da prosečni Ozi može da ponovi njegov uspeh, ali upozorava da njegov put od tinejdžera do tajkuna nije bilo lagan.
– Kada sam počeo da zarađujem malo novca, morao sam ozbiljno da štedim. Sve sam činio da ne potrošim pare. Nikada nisam izlazio napolje da se zabavljam. Moji prijatelji su putovali, odlazili na ekskurzije, ja sam to propuštao. Zavoleo sam nekretnine još od 13. godine.
