Narodna mudrost da se dobar glas daleko čuje, a loš još dalje, danas je nažalost surova istina naših novina. Kao što ste već verovatno čuli ili pročitali – jer loš glas se baš daleko proširio u rukama držite poslednje izdanje “Vesti”. Od sutra, kod vašeg prodavca više nećete moći da kupite do sada jedine dnevne novine na srpskom jeziku u Australiji.
Nepremostive teškoće s kojima se u proteklih nekoliko meseci suočio osnivač lista u Nemačkoj, ali i u Srbiji, bile su okolnost na koju mi na Petom kontinentu nismo mogli da utičemo.
Sa svoje strane, posao i obavezu prema matičnoj kući i prema vama, našim vernim čitaocima širom Australije, obavljali smo profesionalno i od srca, izveštavajući vas iz dana u dan o dešavanjima u zajednici, kao i o političkim, ekonomskim i društvenim aktuelnostima u zemlji u kojoj živimo.
Spona s rodnim krajem
“Vesti” su u Australiji izlazile četvrt veka. Još od 2000. godine i vremena kada se naš narod i dalje doseljavao na ove obale u hiljadama, uglavnom poteran mukom i ratnim repovima koji su većinu Srba i poslali na Peti kontinent.
Mnogima od vas su “Vesti” tokom ove dve i po decenije bile najjača spona s rodnim krajem, izvor informacija iz otadžbine i glasilo u kojem ste mogli da saznate novosti iz naših klubova, udruženja i organizacija, kao i da pročitate priče o zanimljivim i uspešnim sunarodnicima, rasutim širom australijskog prostranstva.
“Vesti” su bile ne samo najbolji i najpouzdaniji način da se informišete, već i čuvar srpskog jezika, svetionik srpske kulture i nasleđa i veza između naših ljudi na ovim prostorima. Zajednica će sada taj doprinos morati da nadoknadi nekim drugim, savremenijim tokovima, koji nisu baš svim generacijama dostupni, prikladni i razumljivi.
Otkako se 1. novembra 2018. godine naša ekipa, okupljena oko tada novog izdavača, preduzeća “Beo Media”, kćerke firme uglednog brenda “Beo Group”, prihvatila brige o australijskom izdanju “Vesti”, svojski smo se trudili da dobijate samo tačne i najzanimljivije informacije, ali i da izađemo u susre svakoj vašoj molbi i zahtevu i da budemo vaš oslonac i podrška u australijskoj svakodnevici.
Nailazili smo usput i na brojne prepreke, prihvatali smo i sve vaše sugestije i kritike, ali smo i ozareni primali pohvale i čestitke za dobar rad.
Podsetnik
Kako se ovaj oproštajni tekst upućen vama, čitalačkoj publici u Australiji, ne bi pretvorio u patetični lament nad zlehudom sudbinom, odlučili smo da poslednje izdanje našeg i vašeg lista posvetimo nekim od važnih i velikih događaja i manifestacija, kao i značajnim ličnostima iz naše zajednice o kojima ste mogli da čitate na ovim stranicama. Nešto kao mali podsetnik na to kako smo promovisanjem naše kulture i nasleđa doprinosili srpskoj zajednici na ovim prostorima.
Izveštavali smo vas sa svečanog otvaranja Koledža Sveti Sava, bili smo vaš vodič kroz mnogobrojne festivale, od Srpskog festivala u Sidneju, preko Srpskog folklornog festivala u Bonirigu, do Srpskog filmskog festivala, a nismo propuštali da pišemo i o Karađorđevom kupu u fudbalu i o košarkaškom Kupu Draže Mihailovića.
Takođe, prostor u našem listu uvek su dobijali i nešto manji, ali izuzetno značajni događaji. Pratili smo naše drage Krajišnike, kako na Bukovačko-obrovačkom saboru, tako i na krajiškim večerima i prelima, bili smo uvek tu da izvestimo o školama jezika, slavama, pozorišnim dešavanjima, koncertima, događajima lovačkih, pecaroških i drugih društava, ali i da pišemo o slikarima, pesnicima, muzičarima i folklornim ansamblima, da vas informišemo o rezultatima fudbalskih i košarkaških klubova, kao i da donesemo priče o sportskim asovima i talentima iz naše zajednice.
U ime “Beo” tima i svih saradnika koji su od 2018. do danas utkali deo sebe u ove novine, od srca vam se zahvaljujem na dugogodišnjoj podršci i ukazanom poverenju.
Živi i zdravi bili!
Uspomena
Neka izbor ovih fotografija koje objavljujemo danas ostanu kao svojevrstan spomenar na proteklih šest i kusur godina našeg druženja. Možda će i neko od vas, naših dragih čitalaca, bilo da ste svaki dan počinjali čitajući „Vesti” ili ste ih tek s vremena na vreme prelistavali, sačuvati ovaj poslednji broj kao uspomenu na jedno prohujalo vreme. Kao sećanje na to šta smo kao zajednica u Australiji imali i možda ponekad suviše olako shvatali – što se kaže, zdravo za gotovo. Kao nešto što više neće biti deo naše svakodnevice u ovom zabačenom ćošetu sveta, hiljade kilometara daleko od zemlje u kojoj su nam koreni.
