R. Rajić Ristić
Ostvarila želju iz detinjstva: Bojana Đekanović u svom salonu

Upornost i snažna volja mogu da pomere i planine, kažu mudri ljudi. Bojana Đekanović, Srpkinja, koja od svoje druge godine živi u Tori di Kuartezolu nadomak Vićence, s ponosom kaže da je ispunila omiljeni moto: “Napravi od svog života san, a od sna javu!”. Upravo to i piše u salonu koji je otvorila.

Krenimo redom. Njeni roditelji, majka Biljana i otac Radovan pošli su pre 22 godine iz okoline Doboja u potragu za boljim životom. U Bosni je posle rata bilo teško naći odgovarajući posao, pa su oni rešili da sreću potraže u Italiji. Stigli su u pokrajinu Veneto sa koferom u ruci i dve kćerke – Radenkom i Bojanom. Devojčice su bile male, a Đekanovići nisu birali poslove kako bi obezbedili porodici pristojan život.

– U Italiji sam odrasla, doživljavam je kao drugu domovinu. Imam dosta prijatelja. Ne pravim nikakvu razliku. Spoznala sam odavno da pravo prijateljstvo nema naciju – kaže vredna i ambiciozna devojka koja je u Tori di Kuartezolu otvorila kozmetički salon.

Zanimljivo je da su joj među klijentkinjama zemljakinje, ali i Italijanke, Brazilke, Moldavke, Rumunke, pa čak i Amerikanke, jer je kasarna vojske SAD u blizini. Supruge američkih vojnika joj dolaze na ulepšavanje.

Sa tatom i zetom

– Kao mala, dok sam se igrala s lutkama sanjala sam da budem “prodavačica lepote”. Doterivala sam lutke, češljala ih, šminkala, stavljala im kreme na lice. Posle četiri godine srednje škole pretočila sam želje u stvarnost. Ima li šta lepše nego raditi ono što volite. Na posao idem s radošću. Pandemija korone i meni je, kao i svima, pomrsila planove. Privremeno sam zatvorila salon poput ostalih privatnika. Srećna okolnost je što živim s roditeljima, pa sam mogla da premostim te poteškoće i da imam neku sigurnost – priča Bojana.

Bojana voli da putuje, da upoznaje nova mesta. Nadarena je za pevanje i koristi svaku priliku da pusti glas. Sluša i našu, ali i stranu muziku. Knjige su joj velika ljubav.

Porodica na prvom mestu: Đekanovići na okupu

– Čitanje me opušta i slobodno vreme uglavnom provodim u druženju s knjigama. To mi dođe kao melem posle teškog rada provedenog na nogama. Knjiga mi je najefikasnija terapija, pruža i fizički i mentalni odušak.

Šta god da radi, Bojana u srcu nosi otadžbinu. Tako je vaspitana, a u istom duhu će, kaže, odgajati i decu kad ih bude imala:

– Svi u porodici strastveno čuvamo tradiciju i korene. Za moje roditelje je to svetinja. Slavimo sve pravoslavne praznike. Za Božić i Uskrs nam dolaze gosti. S ljubavlju pripremamo gozbu u želji da pokažemo lepotu naše vere i običaja. Vaskršnja jaja obavezno delimo i komšijama Italijanima zbog čega se oni baš raduju. Redovno idemo na godišnji odmor u Bosnu. Održavamo čvrste veze s babom, dedom, ujakom i njegovom porodicom i ostalom rodbinom. Bez čuvanja korena nema budućnosti.

Dve domovine

– Odlasci u zavičaj nas sve napune čudesnom energijom. Sebe smatram srećnom osobom jer imam dve domovine – priča Bojana Đekanović.

Na posao ide s radošću

Kultura doterivanja

Uvek spremna za akciju i rad, s obzirom na to da nije imala novca za reklamu, Bojana je na Instagramu i Fejsbuku osmislila sopstveni marketing. Smatra da je najefikasniji vid propagande – usmena reklama, odnosno pohvale zadovoljnih mušterija.

– Italijani imaju visoku kulturu doterivanja i ulepšavanja, od masaža preko depilacija do tretmana lica. Zanimljivo je da i muškarci dolaze na kozmetičke tretmane u želji da izgledaju privlačno. Svraćaju i Srbi, ali ređe, jer je svima najvažnije da obezbede novac za kiriju, hranu i porez.

Tokom najžešće invazije korone ljudi su imali strah da dolaze, mnogi su je direktno pitali da li se vakcinisala. U ovakva vremena puna teških iskušenja, kaže, sve je razumljivo.