Sa jednim koferčetom, autobusom, stigao je Simo Ćulum iz Gornjeg Vakufa u Futog, 1969. godine. Prvu noć prespavao je na autobuskoj stanici. Deset godina kasnije, Simo je u Futogu proizveo prvu tonu kiselog kupusa u svom podrumu. Danas je Simo Ćulum jedan od najvećih proizvođača kiselog kupusa u Futogu i najveći izvoznik ovog zaštićenog proizvoda.
Firmu vodi sa sinom "jedan dom, jedna kasa, jedna firma, jedna porodica", priča nam Simo i napominje: "Mi smo ti k’o nokat i meso, razumeš li. Neću ja ovo u grob odneti, nego će sinu ostati biznis da ga svojoj deci ostavi, zato sve radimo zajedno."
Zahvaljujući porodici i zalaganju svih njenih članova dogurao je Simo od sirotog fizičkog radnika do "kralja kupusa".
Kada je stigao u Futog Simo je našao posao kao fizikalac, pa kao čuvar. Bavio se i građevinom, oženio se svojom komšinicom iz Donjeg Vakufa, doveo je u Futog, na svet je došao sin, a onda su ciglu po ciglu izgradili i kuću.
"To mi je bio prvi san koji sam ostvario. Onda sam došao na ideju da u toj našoj kući, u podrumu, počnem da kiselim kupus, ne samo za nas, nego i za prodaju", priča Simo.
I tako je 1979. godine proizveo prvu tonu kiselog kupusa, prirodnog, kao za sebe i svoje što je pravio.
"Nisam ti tada ni kola imao, nego sam kupus nosio autobusom u Novi Sad, na pijacu", priča Simo.
Tako je zaradio za kola, a onda malo po malo i da proširi proizvodnju. Poslednjih pet godina porodica Ćulum u zakupu drži staru poljoprivrednu zadrugu u Futogu.
"U toj zadruzi ti je moja žena nadničila i znao sam da kisele kupus i da imaju bazene. Kada je zadruga propala uzeo sam je u zakup", objašnjava Simo kako se širio. U tim bazenima sada Simo proizvodi kiseli kupus i ribanac, oko 1.000 tona godišnje. Sve to pakuje i prodaje i to ne samo u Srbiji i regionu, nego, s ponosom kaže, po celom svetu.
Kupus sadi na oko 1.000 hektara, a još oko 800 tona otkupljuje od seljaka. Kiseli, i to bez konzervansa, isključivo futoški kupus koji ima zaštićeno poreklo. Za njega radi 20 ljudi, a u sezoni i više od 90.
"Naš kupus se prodaje u Merkatoru, Univeru, Idei… Najviše izvozimo u Australiju, Kanadu, Bugarsku, Švajcarsku. Sada imamo ponudu i za Nemačku, Južnoafričku republiku i Veliku Britaniju", s neskrivenim ponosom priča Simo Ćulum dok vodi novinare kroz svoje carstvo kupusa.
A u bazenima glavice zaronjene u raso, kisele se na prirodan način.
"Futoški je najbolji za kiseljenje, ima više šećera i tanak list. Zato ga domaćice cene, lako se uvija u sarmu", priča Simo i dodaje da proces fermentacije traje 20 do 25 dana, zavisno od spoljne temperature. Zavisno od toga da li se odmah distribuira, ili će da odleži u hladnjačama dodaje se tri do pet odsto soli. Dok leži u bazenima redovno se pretače, objašnjava Simo.
Šta se radi sa rasolom? Simo kaže, na žalost, sada se baca, ali razmišlja kako bi i to resko piće mogao da flašira i takođe prodaje. Veruje da mu mušterija ne bi manjkalo. Ćulum veruje da bi uz malu pomoć države i banaka još više mogao da razvije posao. Planova ima, ali mu fale pare. Krediti su sada, kaže, nepovoljni.
Da su bolja vremena, mogao bi Simo i mnogo više radnika da uposli, da širom sveta šalje još više ribanca i listova kiselog kupusa, na radost domaćica sa četiri kontinenta. Do tada, u jeku kiseljenja kupusa, njegova proizvodnja u Futogu radi punom parom.
