Sa poslednjim mesecima, koji su doneli rekordnu kišu, rekordnu i šesto masovno izbeljivanje Velikog koralnog grebena, Australija je doživela zabrinjavajući početak godine. Dok su neviđene padavine dovele do razornih poplava duž istočne obale, drugi delovi zemlje doživeli su najsušnije leto u poslednjih nekoliko decenija.
Ovi događaji su se poklopili sa atmosferskim fenomenom La Ninja, koji se razvio u novembru i obično je povezan s vlažnijim letom širom istočne Australije.
Međutim, ekstremne vremenske prilike ove godine su ostavile mnoge Ozije bez kuća, i malodušnim i ljutim zbog namernog nedostatka klimatskih akcija savezne vlade.
Da se podsetimo, između 23. i 28. februara, atmosferska nepogoda, poput “cunamija sa neba” poplavila je delove jugoistočnog Kvinslenda..
Najmanje devet ljudi je poginulo, a procenjuje se da je poplavljeno oko 15.000 domova u Brizbejnu, glavnom gradu države. Za samo šest dana palo je skoro 80% prosečnih godišnjih padavina u gradu.
Nevreme se zatim pomerilo na jug, opustošivši gradove na severu NSW. Lismor se suočio sa najvećom poplavama u modernoj istoriji.
Pojavili su se uznemirujući snimci stanovnika koji su bili “nasukani“ na krovovima zbog brzog porasta vode.
Pošto su se poplave povukle, stanovnici severnog NSW vratili su se u razorene domove, a volonteri su se uključili da uklone ogromne količine otpada.
Vanredno stanje je proglašeno tek nedelju dana kasnije, pre nego što je premijer Skot Morison posetio Lismor da proceni štetu.
Naravno da meštani grada sa kojima se premijer nije susreo, nisu bili impresionirani posetom.
Južnije istog dana, 9. marta, iznenadne poplavne vode, u delovima Sidneja, “progutale“ su mostove i puteve. Grad je doživeo najvlažniji početak godine u istoriji, a jake kiše su dovele do toga da je boja vode u sidnejskoj luci bila smeđa.
Baš kada su napori na čišćenju bili u zamahu, samo nekoliko nedelja kasnije, razvio se drugi sistem ekstremnih vremenskih prilika, koji je zahvatio severni NSW drugi put u mesec dana.
Krajem marta, Lismor je nažalost ponovo poplavljen, mnogi stanovnici nisu imali više šta da izgube.
Jaka kiša poplavila je glavnu ulicu u gradu Bajron Bej, zapanjujući meštane. Građani su se žalili da se ne sećaju kada je sunce sijalo, jer kiša non-stop pada od proleća.
Naučnik sa Univerziteta u Melburnu, dr Endru King, kaže da je teško odrediti efekat klimatskih promena na ekstremne padavine.
– U Australiji imamo veliku varijabilnost iz godine u godinu, što znači da je teško izvući jasan signal klimatskih promena – istakao je dr King.
Prema rečima dr Nine Rajder, naučnog saradnika u Centru za istraživanje klimatskih promena Univerziteta NSW, što je atmosfera toplija, više vlage može da se zadrži u atmosferi.
– Po stepenu zagrevanja, to je sedam odsto više vode u vidu padavina. Već smo videli da su ekstremne padavine postale sve češće tokom protekle decenije, a i njihov intenzitet se povećao – istakla je dr Rajder.
U međuvremenu, dalje na severu, odvijala se druga vrsta masovnog razaranja.
Korali na Velikom koralnom grebenu masovno su izbeljeni, a prvi put se to dogodilo u godini La Ninje.
Bio je to, kako je objasnio jedan pomorski naučnik, “jasan znak sve većeg intenziteta klimatskih promena“.
– Zabrinjavajuće je što vidimo izbeljivanje Koralnog grebena u godini La Ninje, ali nažalost mislim da je to znak stvari koje tek dolaze. Znamo da morski toplotni talasi, zabeleženi poslednjih godina, ne bi bili prisutni da nije došlo do klimatskih promena izazvanih ljudskim faktorom, ili bar ne u ovakvoj veličini – naglasio je dr King.
Uz to, doktor je bio precizan i rekao da “ukoliko ne zadržimo globalno zagrevanje na veoma niskom nivou, izgubićemo većinu koralnih grebenova na globalnom nivou“.
– Klimatske promene povećavaju rizik od toplotnih talasa, požara i jakih padavina – rekao je Nil Plamer, konsultant u Monaš Komunikacijskom istraživačkom centru za klimatske promene.
Prema njegovim rečima, rizik od ekstremnih događaja u budućnosti, zavisiće od toga u kojoj meri će države, uključujući Australiju, smanjiti emisiju ugljen-dioksida i praksu krčenja šuma.
Temperatura do 50,7 stepeni
U drugim delovima Australiji su oboreni drugačiji vremenski rekordi. Zapadna Australija je imala sparno leto, sa temperaturama u glavnom gradu Pertu od preko 40 stepeni Celzijusa – devet puta.
U januaru je udaljeni grad Onslou registrovao temperaturu od 50,7 stepeni, što je najviše ikada (pouzdano) zabeleženo u Australiji.
Najsušnije leto u Tasmaniji
Na jugu, ostrvska država Tasmanija imala je najsušnije leto u poslednjih 40 godina, gde je ukupna količina padavina bila 43 odsto ispod dugogodišnjeg proseka.
