Ideja sa Kosova o podeli nadležnosti nad Gazivodama, koji je, u stvari, opis trenutnog stanja na terenu, na tragu je onoga što bi proizilazilo iz Vašingtonskog sporazuma i pokazatelj da je Priština po prvi put spremna za pregovore, kaže politikolog Jelena Vukoičić.
Analitičar s Kosova Fisnik Haljimi izjavio je da će američka studija izvodljivosti upravljanja jezerom Gazivode, koja proizilazi iz Vašingtonskog sporazuma, rezultirati podelom nadležnosti nad jezerom i njegovim kapacitetima.
– Moje tumačenje je da će jezero da se podeli između Kosova i Srbije po dobrima. To znači da će Kosovo dobiti vodu za termoelektrane i poljoprivredu, a Srbija će dobiti hidrocentralu i teritoriju Gazivoda – rekao je Haljimi.
U tački Vašingtonskog sporazuma, koja se odnosi na pravo korišćenja jezera Gazivode, navodi se da će se Beograd i Priština saglasiti da sarađuju sa Ministarstvom energetike SAD i drugim odgovarajućim pravnim licima američke vlade na studiji izvodljivosti za upravljanje jezerom Gazivode.
Podela Gazivoda – status kvo na terenu
Željko Marković, stručnjak za elektroenergetiku koji je lider za energetiku i industriju u konsultantskoj kući „Dilojt Srbija“ kaže da je predlog kosovskoga analitičara, u stavri, slika sadašnje situacije na terenu.
– Taj sistem je napravljen davno i on tako i sada funkcioniše. Problem oko Gazivoda bila je podela – da vidimo čije je vlasništvo ta elektrana. Jer, ona se ona sad vodi na JP ‘Ibar’ koje je registrovano na Kosovu, ali njim rukovode Srbi sa Kosova. I elektrodistributivni sistem četiri srpske opštine sa Kosova se napaja energijom koja je tu proizvedena – objašnjava Marković.
Direktor JP Ibar koje gazduje Gazivodama kaže da analitičari pričaju svašta i dodaje da je tačka Vašingtonskog sporazuma vezana za Gazivode „neprecizna“ i verovatno će studija koja se rađa, to pitanje preciznije rešiti.
Čekajući Bajdena Albanci menjaju retoriku
Jelena Vukoičić podseća da su kosovski Albanci do sada tvrdili da jezero Gazivode apsolutno pripada njima i da oko toga, kako i oko svih drugih pitanja vezanih za Kosovo za njih nije bilo nikakvih dogovora, ali je došlo do promene u njihovim izjavama nakon potpisivanja Vašingtonskog sporazuma.
Međutim, trebalo bi sačekati da prođu američki izbori, jer pitanje je šta će se dešavati ukoliko predsednik Tramp ne dobije drugi mandat, a očigledno je da se Albanci nadaju pobedi Bajdena i vraćanju starog kursa američke spoljne politike, upozorava Vukojičićeva.
U „zoni sumraka“ neophodni dogovori
Kad je reč o Gazivodama, situacija na terenu je otprilke takva kako je „opisana“ u viziji rešenja tog problema u izjavi kosovskog analitičara, smatra Vukoičićeva i dodaje da i ta stvar mora da se uredi nekim dogovorom.
– Naravno da će sve ovo što se dešava ići na štetu Srbije u smislu da je Srbiji nasilnim putem okupiran deo teritorije. Međutim, mi nemamo način da povratimo svoju vlast u ovom trenutku i moramo da se dogovaramo o tehničkim pitanjima. Albanci su do sada pokazivali uglavnom megalomanske zahteve, upravo zato što imaju leđa u Vašingtonu i zato što osećaju snagu koja nije njihova, nego snaga njihovih političkih mentora, onih koji su im napravili tu kvazidržavu i jako je teško s njima postići bilo kakav sporazum i u ovakvoj situaciji – kaže Jelena Vukoičić.
Ona ističe da bi bilo dobro da se što više tehničkih pitanja reši kako bi profunkcionisala ekonomija i normalan život, jer u ovoj nekakvoj „zoni sumraka vezanoj za Kosovo, živimo više od 20 godina“.
Mi imamo mehanizme ne prihvatati njihove zakone i sud, ukloniti granicu i strogo zabraniti put za evropu, sa kosovakim papirima, ALI nas na zalost vodi veliki prijatelj zapada i sve u njiovu korist rade.