Od ove nema bolje profesije

PRONAŠAO SEBE: Dušan Lajović

 

Dušan Lajović ostvario je najbolji rezultat u karijeri plasmanom u treće kolo turnira iz Masters serije u Majamiju. Ušao je u glavni žreb kao "srećni gubitnik" direktno u drugo kolo, pošto je Nemac Tomi Has povredio desno rame. Onda je savladao znatno bolje rangiranog Jen-Hsun Lu iz Kineskog Tajpeha (trenutno 50. na svetu, nekada je bio i 33. na ATP listi), a malo sreće mu je nedostajalo da dobije i Ukrajinca Aleksandra Dolgopolova (23) i plasira se u osminu finala.
Ovo je sezona prvenaca – prvi meč i prva pobeda na grend slemu, ulazak u Top 100, prvi glavni žreb na Mastersu… Koje mu dostignuće najviše znači?
– Ulazak u glavni žreb grend slema, iako sam posle toga i dobio susret prvog kola. Prošle godine sam na Rolan Garosu izgubio u poslednjem kolu kvalifikacija, i to prilično ubedljivo. U Melburnu je bilo teško, jer je vetar jako duvao, a nisam navikao da igram u takvim uslovima. Ipak, ostao sam mentalno jak, iako sam pre toga ispao u kvalifikacijama u Čenaju, zbog čega sam bio neraspoložen. To je skinulo pritisak sa mene, opustio sam se i počeo sam bolje da igram. U Riju sam se, takođe, kvalifikovao i prošao kolo, tako da sada osećam da sam spreman za sledeći nivo – kaže Dušan Lajović.

Preporod sa reprezentacijom
Da li na Australijen open gleda kao na prekretnicu koja je promenila stvari ili na uspeh koji je samo pokazao da su se stvari već poboljšale?
– Sve je to povezano. U Australiji sam imao i dobar žreb, u prvoj rundi sam igrao sa momkom koji je dobio vajld kard, Lukasom Puijem. Ipak, bilo je i pritiska, pošto sam bio favorit u tom duelu. I ta pobeda mi je pokzala da sam spreman. Pre godinu dana, takav okršaj bih, možda, izgubio, ali sada osećam da se kockice slažu.
Šta je bilo teže – prelazak iz juniora u seniore ili poslednjih nekoliko godina i ulazak u Top 200?
– U ranim juniorskim danima zapravo nisam bio naročito dobar, niti sam igrao na mnogo turnira. Zato, kada sam počeo da igram u seniorskoj konkurenciji, svaki bod koji bih zaradio bio mi je velika stvar i razmišljao bih u stilu: "U redu, ovo ide zaista dobro".
Međutim, taj osećaj nije potrajao, negde do 19. rođendana, ali od 2010. počele su sumnje. Iako je igrao finala na fjučersima u junu i osvojio je titulu u avgustu, Lajović je razmišljao o tome da ode u SAD na koledž ili čak i da ostavi tenis. Finale Dejvis kupa te godine, kada je Srbija osvojila titulu, pomogla mu je da promeni mišljenje.
– Bio sam tu sa ostatkom ekipe, samo kako bih stekao iskustvo i osetio atmosferu. To mi je pomoglo – sledeće godine ušao sam u Top 200, od 430. mesta došao sam do 190. na kraju sezone, bio je to najveći skok u mojoj karijeri.
Dakle, šta je bilo teže – period od 18. do 21. godine ili ovaj sada, kada ste ušli u Top 100?
– Mislim da je ulazak u najboljih 100 bio mnogo teži, pošto postoji psihički pritisak da to ostvariš. Mogao sam to da uradim i sredinom prošle sezone. Bio sam oko 115. mesta i imao sam šanse na dva turnira. Ali, stavio sam sebi teret na leđa kako bih direktno ušao u glavni žreb US opena, pa sam na oba turnira izgubio u drugom kolu i pao sam na listi. Tada sam rekao sebi da prestanem da razmišljam o Top 100, nego samo da se posvetim tome da postanem bolji teniser, a da će plasman onda doći. Sa takvim mentalnom sklopom lakše se i napreduje. Ipak, ljudi smo i ne možemo do kraja da blokiramo takve misli, ali moramo da pokušamo da stavimo akcenat na samu igru.

Sad gura do kraja
Teniska javnost ga je upoznala tek kada je prošle godine igrao u finalu Dejvis kupa. Šta se od tada promenilo u njegovoj karijeri?
– Neki bi rekli da sam bačen među ajkule, ali bilo je to zaista sjajno iskustvo. Iako sam i tada to govorio, zapravo nisam shvatao koliko mi je to značilo sve do nedavno. Moj meč sa Štepanekom dobar je primer. Iako sam ubedljivo gubio i dalje sam se borio za svaki poen. To je nešto važno što mi je pomoglo da igram dobro ove sezone. Čak i kada imaš set i brejk viška, ne smeš da se opuštaš. Sad, čak i kada imam brejk, trudim se maksimalno da napravim još jedan, mislim da je važno održavati visok nivo energije. Takođe, ako protivnik zaigra bolje, ne znači nužno da si ti nešto pogrešio i moraš da ostaneš pozitivan, U nekim porazima mislim da je to bio moj problem – što nisam gurao do krajnje granice.
Fizička sprema može da bude problem mlađim teniserima. Radi li na fizičkoj snazi?
– Nisam često igrao na tri dobijena seta, ali nisam ni imao fizičkih problema u onima koje sam igrao. Mislim da sam spreman da se takmičim na ovom nivou, iako ne mogu da tvrdim da znam kako bih se osećao kada bih igrao nekoliko uzastopnih duela na tri dobijena seta. Ipak, mislim da bih fizički mogao da izguram, imam uvek ozbiljne pripreme u Keniji između sezona, treniram više od pet sati dnevno, a tamo je izuzetno vruće. Naravno, meč je drugačiji, pošto se trošiš i emotivno, ali mislim da sam spreman.
Da li je primetio neke pozitivne razlike na Turu ove godine, koje su prednosti toga što je Top 100 igrač?
– Da budemo iskreni, nema mnogo profesija koje su bolje od ove. Teniseri mnogo putuju, što jeste izvanredno, mada s druge strane nisi kod kuće više od 30 nedelja godišnje. Ali, mislim da teniseri generalno lepo žive kada uđu u Top 100 ili Top 50. Kada igrate samo čelendžere, turniri su po malim gradovima i morate da promenite nekoliko letova kako biste stigli do tamo. Na Turu se uvek igra u veliki gradovima i imate direktne letove. Takođe, sigurno znaš da ćeš biti u dobrom hotelu. Na primer, igrao sam čelendžer u Uzbekistanu u gradu Karšiju, blizu granice sa Avganistanom. Hotel je bio jako loš, a doručak… Nikad ne znaš kakvu ćeš hranu da dobiješ, tako da moraš da budeš pažljiv. Na Turu imate hranu na samom turniru ili dobre restorane u gradu. Tu su i najbolji teniseri, a svima je, pa i meni, oduvek bio san da igra sa njima – iskreno kaže Lajović.