Nacionalni popis stanovništva i domaćinstava, koji se u Australiji održava sutra, 10. avgusta, izuzetno je važan za budućnost srpske zajednice, a naročito za srpsku decu i omladinu.
Naime, od broja ljudi koji se izjasne da su poreklom Srbi i koji napišu da govore srpski jezik kod kuće, zavisiće i iznos sredstava koji škole srpskog jezika u Australiji dobijaju od vlade, kao i finansiranje brojnih srpskih udruženja i organizacija.
To je bio i razlog da o predstojećem popisu razgovaramo sa Nadom Miljanić, direktorkom Srpske etničke škole “Vuk Stefanović Karadžić” u predgrađu Kizboro u Melburnu.
– Svaki popis stanovništva je važan za sve zajednice, pa tako i za srpsku zajednicu ovde u Australiji. Na osnovu ovih popisa australijska vlada određuje finansije za mnoge službe koje su važne za svakodnevni život svih, tako i nas Srba. Na osnovu ovih popisa će se ustanoviti da li će srpski jezik biti uključen među jezike koje se prevode u zvaničnim dokumentima i da li će Srbi koji ne poznaju dovoljno engleski jezik imati pristup na srpskom jeziku raznim službama i pravima, a samim tim i da li će svoje potrebe uspeti da ostvare – ističe Nada Miljanić.
Uoči popisa mnogi naši sunarodnici su isticali da njihovi stariji najbliži nisu prilikom odlaska kod lekara nisu uspevali da dobiju srpskog prevodioca, nego im je bio ponuđen hrvatski ili bosanski.
Desilo se da se poslednjim popisom iz 2016. godine, u odnosu na prethodni 2011, Srbi i srpski jezik bili daleko manje zastupljeni. Statistike ukazuju na to da je srpska zajednica “izgubila” skoro 60.000 ljudi između popisa 2011. i 2016. Kako bi se to sada ispravilo, direktorka Nada naglašava:
– Veoma je važno da svi upišemo da govorimo srpski jezik kod kuće, kako mi, tako i napa deca. Treba da se zna da je to naš maternji jezik i na osnovu toga će se odrediti finansije za srpske prevodice.
Od toga će zavisiti i prevođenje raznih brošura, zatim važnih obaveštenja koja treba da stignu do svih, a na ovaj način će stići i do australijskih Srba na srpskom jeziku.
Direktorku Nadu smo upitali kako bi posavetovala naše ljude kako da popune obrazac.
– Nažalost, usled svih događanja u zemlji iz koje smo došli, veoma je teško savetovati ljude šta da upišu, to je njihov lični izbor. Međutim, mnogi od nas su rođeni u Jugoslaviji, išli su u osnovnu školu u toj zemlji, došli iz neke druge, treće ili četvrte države, i neke od tih država danas ne postoje, kao naprimer Jugoslavija. Ako se osećate kao Srbi, onda upisujete na popisu: zemlja rođenja Srbija, poreklo srpsko, a jezik koji se govori u kući – srpski. Samo na taj način ćemo moći da dobijemo sve ono što nam pripada – ističe Nada Miljanić u razgovoru za “Vesti”.
Moja zemlja je Srbija
Nada Miljanić objašnjava da se ne sme ponoviti najveća greška sa prošlog popisa, kada su mnogi Srbi upisali da su rođeni u Jugoslaviji.
– Ako kažemo da smo iz Jugoslavije, ta država ne postoji, i taj naš podatak iz popisa praktično neće važiti. Bez obzira na to odakle i kada smo došli, politička i geografska situacija se promenila i moramo da se prilagodimo novom stanju. Ja sam rođena u Jugoslaviji, ali sam Srpkinja, moja zemlja je Srbija i moj jezik je srpski jezik. Tako svi treba da razmišljamo i da upišemo – ističe direktorka škole “Vuk Stefanović Karadžić” u Melburnu.
