– Sve je počelo nenadano 1997. godine. Kako sam radio kao portir u bečejskoj firmi "Transport", imao sam dosta vremena za čitanje. Jednog dana mi je dopao ruku neki magazin u kom je bila priča o čoveku, više se ne sećam odakle, koji rezbari koštice badema. U prvi mah me je to začudilo, a onda sam došao na ideju da probam i ja. Napravio sam dleta za rezbarenje od nekih starih burgija i počeo…
Naravno, prvo sam obradio badem, a onda sam prešao na koštice kajsije, pa breskve, šljive, divljeg oraha… Motivi su mi bili, uglavnom, krstići. Kada sam postao nešto umešniji, sirovina su mi postale i semenke masline, urme, kane, bukve…
Vremenom sam počeo da rezbarim i drvo šimšira i ruže za nešto veće priveske ključeva. Sada već radim razne upotrebne predmete od različitih vrsta drveta, kosti, ili kombinacije ova dva materijala, kao i ikone u drvetu po porudžbini – počinje svoju neobičnu priču Nikola Stajić.
Imajući u vidu da smo ga sreli na jednoj turističkoj manifestaciji, gde prodajući svoje proizvode ne gubi vreme, već rezbari ikonu Majke Božje, samo od sebe se nametnulo pitanje da li od takvog hobija može dobro da se zaradi.
– Kada bih samo ovo radio i imao vremena da se pojavljujem na brojnim turističkim manifestacijama, ko zna…
Ovako, zauzet sam na radnom mestu magacionera u petrovoselskoj firmi "Metalik-stil", pa mi ostaje manje vremena za ovo zadovoljstvo. Pored predmeta koje po porudžbini radim, a to su, uglavnom, ikone, svećnjaci, ogledala, stalno imam poveću kolekciju privezaka od koštica za prodaju.
Ovih dana sam poslao kolekciju od pedesetak privezaka u Švedsku i verujem da ću uskoro morati da šaljem novi kontingent. Zato, kad god imam vremena, uzmem alat, koji sam izrađujem, u ruke i košticama dajem novi život.
U poslednje vreme su, upravo ikone rađene u drvetu, postale sve češće narudžbine. Zavisno od mušterije, ikone su različite veličine i materijala, s prepoznatljivim likovima svetog Jovana, svetog Nikole, svetog Damjana i Kozme, Majke Božje… Pojavljuju se i biznismeni koji žele da im se uradi logo firme. Ne žali se Nikola jer ima posla.
|
Za sina još rano– Bilo bi lepo da moj sin Ognjen uđe u ovaj posao. Međutim, imajući u vidu da je alat vrlo oštar i da postoji opasnost od povrede, još je rano, bez obzira na njegovu zainteresovanost da ga bacim "u vatru" – trezveno razmišlja Nikola. |
