– Budući da se uskoro bliži kraj mandata većeg broja sudija Ustavnog suda Srbije, na delu je beskrupulozno prizivanje još jednog devetogodišnjeg mandata. Zato se Ustavni sud elegantno izmakao ne upuštajući se u odlučivanje o saglasnosti Briselskog sporazuma sa Ustavom Srbije. Ništa novo, Ustavni sud je sve vreme istinski čuvar privilegija izabranih sudija, a ne ustava, ističe dr Simović.
Profesor na Kriminalističko-policijskoj akademiji, ocenjuje da "kada je bilo potrebno Ustavni sud je saučestvovao u neuspeloj "žutoj" reformi pravosuđa i u reizboru svih sudija".
– Naime, Ustavni sud je odbio da se izjašnjava o ustavnosti člana 7. stava 2. Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava koji predviđa reizbor sudija, iako je Ustav zajemčio stalnost sudijske funkcije. Obrazloženje ovakvog stava je bilo krajnje neuverljivo. Za razliku od ovog slučaja kada nije bilo poželjno mešanje u aktuelne političke događaje, u jednom drugom slučaju Ustavni sud je postupao, iako za tako nečim nije bilo potrebe. Reč je o zabrani organizacije Nacionalni stroj, objašnjava Simović.
On podseća da je tu zabranu iniciralo Republičko javno tužilaštvo, zbog, kako je u predlogu istaknuto, "delovanja koje je usmereno na izazivanje rasne i nacionalne mržnje".
Pod snažnim uticajem politike
Da je prethodni period bio obeležen snažnim uticajem izvršne vlasti na rad Ustavnog suda svedoči, smatra dr Simovioć, "činjenica da je tek nakon izbornog poraza demokrata Ustavni sud, nakon dužeg vremena, u veoma kratkom vremenskom intervalu doneo odluke u veoma delikatnim i politički osetljivim predmetima".
– Bez namere da osporimo da je Nacionalni stroj organizacija koja je promovisala rasnu i nacionalnu mržnju, Ustavni sud je prisvojio nadležnost da zabranjuje organizacije koje su zabranjene po samom slovu Ustava. Ustav je izričito zabranio tajna udruženja, a Nacionalni stroj je po svim svojim odlikama predstavljao upravo jedno takvo udruženje, što je Ustavni sud i konstatovao – dodaje Simović.
