Oboleli od dijabetesa tipa 2, su u dvostruko većem riziku od infarkta, šloga i srčane slabosti.
Maj je mesec borbe protiv srčane slabosti. Srčana slabost nastaje zbog oboljenja koje oštećuju ili dodatno opterećuju srce. Najčešće oboljenje koje izaziva srčanu slabost je dijabetes tip 2.
Srčana slabost je najvažniji sindrom u medicini i posledica je nečega što se desilo u prošlosti i dijabetes svakako učestvuje u pojavi srčane slabosti. Najčešći razlog je ranije preležani srčani udar, a može da bude i kasno prepoznata srčana mana, kao i neadekvatno lečenje srčanog pritisak. To su sve masovne bolesti, hipertenzija je masovna bolest, ateroskleroza koja stoji u pozadini prethodnog srčanog udara, to je najčešća bolest svuda na svetu i 50 odsto populacija umire od ove bolesti.
– Mi smo naglašavali, tokom kovida19, da uprkos tome što je 300 000 ljudi umrlo svuda u sveta od ove infekcije, od kardiosvaskularnih bolesti je umro 18 miliona ljudi, a 2030. godine se očekuje da će od ove bolesti umreti 23 miliona ljudi širom sveta – rekao je za Jutro TV Prva prof. dr Arsen Ristić, kardiolog KC Srbije.
Pandemija je dodatni motiv koji je mobilisala javnost da se naglasi značaj dobro postavljenog zdravstvenog sistema, kaže on.
“Kao što je naš sistem izdržao pandemiju, moramo i uspešnije da se borimo za još bolju opremljenost zdravstvenih ustanova. Poslednjih godina imamo bolje instrumente, lekove i samim tim i uspešnije hirurške intervencije koje pomažu da se srčana slabost bolje leči, uključujući i ponovo aktivirani program transplatacije srca koje se uspešno funkcioniše na Kliničkom centru.”
Višak kilograma se dovodi u vezu sa koronavirusom zbog manjeg kapaciteta za disanje i to je podloga dobra za bilo koju virusnu infekciju, kaže prof. dr Teodora Beljić Živković, endokrinolog iz KBC Zvezdara
Nošenje zaštitne maske, rukavice i fizička distanca su ključne mere za preventivno očuvanja zdravlja, a posebno se napominje da pacijenti ne zanemaruju ni značaj propisane terapije.
