Jansen je u obilasku postrojenja Severnog toka na obali Baltika u Nemačkoj rekao da bi na izgradnji deonice Južnog toka kroz Srbiju, vredne oko dve milijarde evra, moglo biti angažovano oko 2.500 ljudi.
Kaže da veruje da će Južni tok sa kapacitetom od 63 milijarde kubnih metara gasa godišnje više nego bilo koji drugi energetski projekat obezbediti potrebe Evrope za gasom koje su u porastu.
"Potražnja za gasom je u porastu, Evropi sada treba oko 500 milijardi kubika gasa godišnje, a procene govore da će godišnja potražnja za gasom do 2030. porasti za oko 100 milijardi kubika", rekao je Jansen.
Prema njegovim rečima, u tom periodu smanjivaće se domaća proizvodnja gasa u Evropi što će povećati potrebe za uvozom za oko 150 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
On je istakao da je najveća korist od Južnog toka energetska bezbednost za jugoistočnu Evropu, otvaranje novih radnih mesta, dopirnos održivom razvoju i smanjenju emisije ugljen-dioksida.
Gasovod Južni tok dovešće ruski gas direktno sa najvećih kopnenih nalazišta gasa u Sibiru do potrošača u centralnoj i jugoistočnoj Evropi ispod Crnog mora, preko Bugarske, Srbije i Mađarske do Italije i Austrije. Radovi na Južnom toku obustavljeni su u Bugarskoj zbog zateva Evropske komisije da se na taj gasovod primene evropska energetska pravila.
