Verovali ili ne ali naučnici iz Kine uspešno su izveli kloniranje mačke.
U Kini je mrtva mačka klonirana i ponovo rođena. Kompanija koja je to učinila, želi da klonira i ostale ljubimce.
Klonirana maca Garlik rođena je 21.jula u Bejingu a veruje se da je prva mačka koja je uspešno klonirana u zemlji, prema izveštajima.
Vlasnicima mačaka ulivena je nada jer njihovi ljubimci mogu efektivno da budu klonirani i da žive zauvek.
Kompanija je započela eksperiment u avgustu 2018. godine i uspešno je “napravila” Garlika, britanskog kratkodlakog mačka, koji se rodio 66 dana nakon što je embrion prebačen surogat majci.
Originalne ćelije uzete su od mačke kućnog ljubimca koja pripada kineskom fanatiku mačaka Huang Juu.
“Moja mačka je umrla od bolesti urinarnog trakta. Odlučio sam da je kloniram zato što je posebna i draga.” rekao je za global Tajms, Huang Ju.
Glavni naučnik kompanije Sinogen i naučnom saradniku Kineske akademije nauka, klon može izgledati kao njegov genetski donor ali može da ima drugačiji temperament i ličnosti.
Očekivan životni vek kloniranog ljubimca isti je kao i kod bilo koje druge mačke.
Firma koja je uspešno klonirala životinju, ne želi da stane samo na ovom jednom kloniranju. Oni nude i žele da kloniraju još ljubimaca.
Međutim kritičari su već počeli sa napadima. Oni smatraju da je ovo kloniranje okrutna prevara koj stvara životinju koja ima samo fizičke karakteristike originala, a ne njegovu jedinstvenu ličnost.
Oni pozivaju i ohrabruju sve koji žele da dovedu drugog životnog pratioca u svoj život, da ga usvoje iz šklonište umesto da podstiču ovaj, kako oni kažu nehumani čin.
Uprkos kontroverzi, već nekoliko vlasnika mačaka rezervisalo je uslugu kloniranja.
Naučnici čak planiraju da klonirana životinja deli ista sećanja kao i original. To bi onda omogućilo kloniranom ljubimcu da se seti ko je njen vlasnik.
Etika oko kloniranja životinja je kontroverzna. Neki kažu da je neprirodno stvarati klonirane životinje, oduzimati prava životinjama i rizikovati normalizaciju procesa eventualnog kloniranja ljudi.
