– Moje detinjstvo nije bilo baš sjajno, kao i svako drugo "ratno dete" prošla sam kroz mnogo toga. Ne bih da pričam o teškim momentima, jer smo svi mi bili u sličnoj situaciji. Ali, rado se sećam lepih trenutaka iz Baošića i odrastanja na Crnogorskom primorju. Često smo se selili i baš zbog toga sam stekla mnogo prijatelja na prostoru bivše Jugoslavije – kaže Aleksandra za "Vesti".
Kako i zašto ste mama i ti otišle baš za Ameriku?
– Zbog loše ekonomske situacije posle rata. Moja ujna je predložila da dođemo kod njih u Portland (država Mejn). Rekla nam je da ovde nije sve "med i mleko", ali da postoje brojne mogućnosti za školovanje, posao i bila je u pravu. U početku mi je sve bilo novo i totalno drugačije. Amerika nije bila ništa od onoga o čemu sam sanjala.
Pripreme za finale– Pripreme za finalno takmičenje su počele. Imam fitnes trenera, kao i savetnika za intervjue. Veliki deo mojih obaveza kao mis Mejna je rad za humanitarne organizacije, pa se trudim da pomognem pre svega starijima i bolesnima. Ljudi koji me "spremaju" za finalno takmičenje kažu da ću ući u prvih deset. Dosta je stresno, jer je dovoljan jedan ispad ili jedna greška i odmah se gube poeni – kaže Aleksandra i dodaje: – Iskustvo je neprocenjivo. Toliko ljudi me podržava, ne samo u Americi, već i sa prostora bivše Jugoslavije što mi mnogo znači. |
Bilo mi je teško jer nisam znala engleski jezik, niti sam imala prijatelje. Ali, vremenom sam se navikla. Mnogi bi danas rekli da sam se sto posto uklopila, ali nekoliko mojih bliskih prijatelja i ja znamo da to nikada neće biti to. Ovo je ipak neki drugi svet sa drugačijim običajima, a tipičan američki način života nikada neće postati moj.
Aleksandra se manekenstvom bavi od 14. godine, a u izbor za Mis, kako kaže, "upala" je slučajno.
– Prošlog septembra održano je takmičenje za "Maine’s Next Top Model"
, i dok sam bila u Sarajevu prošlo leto, organizatorka mi je poslala poruku na društvenu mrežu Fejsbuk i rekla kako želi da učestvujem. Prihvatila sam ponudu i pobedila na takmičenju što mi je osiguralo učešće u takmičenju za titulu Mis Mejna.
Kako je izgledao izbor i da li si imala tremu pre proglašenja?
– Trema je definitivno bila prisutna. Nisam znala šta da očekujem, jer na ovakvim takmičenjima nikada se ne zna šta žiri želi. Imali smo tri faze takmičenja: intervju, defile u večernjim haljinama i kupaćem kostimu. Pre intervjua sam bila jako nervozna, dok mi defile nije bio problem – izgled i hod je nešto što devojka ili ima ili nema.
Pokažimo svetuDrugu godinu zaredom devojka srpskog porekla ponela je lentu mis. Prošle godine Danijela Krstić proglašena je za mis Oregona. – Za mene je velika čast da predstavljam Srbe u svetu. Želim da zamolim sve mlade Srpkinje u Americi da ne oklevaju, nego da se bore za ono što žele i da dokažemo svima u svetu kakva smo nacija i koliko vredimo! – poručuje Aleksandra. |
Da li ste se nadali pobedi ili je bilo potpuno iznenađena kada su te proglasili za mis?
– Da sam bila sigurna – nisam. Bila sam skoro uverena da će pobediti devojka koja je na kraju bila prva pratilja. Uvek sam govorila kako izgleda lažno i glupo kada se na krunisanju devojke rasplaču, ali su i meni oči bile pune suze. Mama je ponosna na mene, ona mi je glavna podrška i bez nje ništa od svega ovoga ne bi bilo. Toliko toga joj dugujem da mislim da bi mi i dva života bila malo da joj se odužim.
