Dečak od devet godina koji je nedavno nađen mrtav u beogradskom naselju Rakovica navodno se slučajno obesio igrajući Tik-tok izazov “blekaut”. Roditelji širom otadžbine, ali i dijaspore su zabrinuti za svoju decu i unuke zbog ove opasne “igre”.
Takozvani blekaut čelendž već je odneo nekoliko žrtava. Prošle nedelje 10-ogodišnja devojčica iz Palerma u Italiji nastradala u je takozvanoj igri gušenja, stežući kaiš od bade mantila oko svog vrata. Slična nesreća dogodila se i devetogodišnjem dečaku na Trinidadu, a devojčica od četiri godine jedva je preživela na Filipinima. Svetski mediji apeluju da se objavi svaki nalog na kome se deli blekaut čelendž.
Inače, ova društvena mreža je najpopularnija među mladima u Srbiji i najviše su joj naklonjeni stariji osnovci. Kroz Tik-tok mogu da ispolje svoju kreativnost i zabave se, ali i da se dovedu u opasnost smišljajući i odgovarajući na izazove. Prema mišljenju stručnjaka, opasnim izazovima posežu nesigurna i deca kojoj se ne posvećuje dovoljno pažnje.
Razbijač lobanje
Tako je od početka pandemije na Tik-toku bio aktuelan “korona virus izazov”, gde se korisnici izazivaju da poližu dasku toaleta na javnom mestu. Još opasniji je izazov je “petoparac” kojim deca izazivaju svoje drugare da stave metalni dinar između punjača i utičnice, kako bi izazvali varničenje. Rizičan Tik-tok izazov je i “razbijač lobanje”, koji podrazumeva podmetanje nogu osobi koja skače, s ciljem da se skakač spotakne i padne na glavu. U SAD su zabeleženi brojni slučajevi dece koja su zbog ovih izazova završila u bolnici.
Prema mišljenju psihologa Ane Mirković, sumanuti izazovi kojim deca žele da privuku pažnju drugih oduvek postoje.
– Ti izazovi zaista jesu ponekad na ivici i životno mogu da ih ugroze. To su ponekad izazovi da se pregrize staklena čaša, da se balansira na ivici krova zgrade – kaže naša sagovornica i dodaje da je na roditeljima da utiču na decu kako bi bila sposobna da prevaziđu osećaj nesigurnosti i nepripadanja.
Hod po ivici
Društvenu mrežu Tik-tok gotovo isključivo koriste deca, a Ana Mirković smatra da bi i roditelji nekad trebalo da uđu u nju i pogledaju koji su to sve izazovi s kojima se susreću mališani. Prema njenim rečima, sumanuti izazovi postoje i u stvarnom životu van Tik-toka i uopšte van konteksta društvenih mreža.
– I pre pojave društvenih mreža bilo je dece koja bi rekla: “Hajmo sada da trčimo po krovu zgrade.” Međutim, malo bi dece to prihvatilo, a ostala bi napravila u glavi listu prioriteta i važnosti da to ne treba da se radi jer nije dobro za njih – kaže naša sagovornica.
Ona ističe da opasne izazove prihvataju mališani koji su najčešće neoprezni i ne osećaju da pripadaju porodici, a onda traže zapravo snažnu vezu s nekim imaginarnim likovima koje upoznaju preko društvenih mreža.
Promene u ponašanju
Ana Mirković zaključuje da je u sprečavanju upotrebe društvenih mreža u opasne svrhe najvažnija uloga roditelja ili staratelja, koji moraju da prepoznaju promene kod deteta. Dakle, promene u ponašanju i u navikama. Roditelj mora da reaguje i da se postavi kao taj primarni vazdušni jastuk za dete.
Jedan klik za prijavu
Čim se pojavio ovaj opasni izazov na društvenoj mreži, medicinski stručnjaci su upozorili da takvo uskraćivanje vazduha samom sebi može da dovede do onesvešćivanja, oštećenja mozga i smrtnog ishoda.
Reagovao je i Tik-tok, koji je apelovao na korisnke da prestanu da ga izvode, kao i da ga šire po toj mreži i izazivaju druge. Tik-tok je pozvao sve korisnike da prijave slučajeve “blekaut izazova”, tako što će kliknuti na belu strelicu koja se nalazi sa desne strane videa, i potom na “prijavi” (“report”). Ovakvi izazovi se prijavljuju klikom na kategoriju: Samoubistvo, samopovređivanje ili opasno ponašanje.
Odgovornost i na pedagozima
Zoran Milivojević, psihoterapeut, kaže da je odgovornost na roditeljima, ali i vaspitačima i pedagozima.
– Tu mrežu koriste deca u predpubertetskom dobu. Žele da se pokažu kao heroji pred drugom decom i onda posežu za raznim izazovima. U ovom slučaju roditelji moraju da im ukažu da nikada ne smeju da pokušaju da sami sebe povrede, a mora biti i više edukacije dece – kaže dr Milivojević.
Tik-tok mreža je upozorila sve da prijave bilo kakve opasne sadržaje, kaže dr Milivojević, ali prema njegovom mišljenju morali bi da postave prepreke koje bi onemogućile da se takvi opasni izazovi upućuju na društvenim mrežama.
Buna po džepu roditelja
Tik-tok našao se i u središtu političkog skandala u Rusiji. Naime, partija opozicionara Alekseja Navaljnog iskoristila je Tik-tok da pozove na demonstracije, a tamošnji mediji uvereni su da je tako učinjeno kako bi se donekle postigla masovnost skupova dovođenjem dece.
Efekat propagande preko ove dečje društvene mreže nije izostao, pa su se na političke mitinge sjatila deca od 13 do 15 godina, buntovna po prirodi svog uzrasta. Međutim, u Rusiji je strogo zabranjeno učešće maloletnika u političkom životu, pa sada njihove roditelje očekuje novčana kazna.
Reagovala je i Državna duma, koja je na saslušanje pozvala direktora Tik-toka za Rusiju. Obrazloženo je da su “poslanici veoma zainteresovani da se Tik tok i druge društvene mreže iz inostranstva pridržavaju nacionalnih zakona”.
