Nije se svet najednom, iznebuha, izvrgnuo u čudovište. Svako jutro ima njegovo jučeršnje veče, Ništa ne biva iz ničega.
Adolf Hitler je obožavao američke filmove. Naročito one o Mikiju Mausu. Samo u junu 1937. godine firer je nebrojeno puta gledao pet filmova o američkom mišu. A njegov šef propagande, Jozef Gebels, smatrao je svojim velikim uspehom što je, pored ovih pet, uspeo da vođi nabavi još dvanaest filmova o peripetijama njegovog omiljenog Mikija Mausa.
"Bio je sretan i oduševljen: to mu je donosilo neopisivo zadovoljstvo", zapisaće kasnije, Gebels.
Usred Drugog svetskog rata (1942) Gebels se dokopao i filma "Gospođa Miniver" – široko popularnog u to vreme u Americi i Britaniji – u kome je na zanimljiv i simpatičan način prikazan život jedne britanske porodice, a da "nijedna ružna reč nije rečena o Nemačkoj" (Gebels).
Hitler je posle gledanja filma bio besan što nemačke filmadžije ne znaju da na ovako suptilan način veličaju život Nemačke i Nemaca. Iako je fascinacija nacista holivudskim filmovima bila tema mnogih knjiga, direktno međusobno prožimanje nacizma i Holivuda, od Hitlerovih tridesetih do danas, gurano je u Americi pod tepih. Imalo se šta i sakriti.
Knjiga "Kolaboracija" pokušava da kaže koju reč o ovoj saradnji sa Hitlerom, da uspostavi makar privid balansa. Autor knjige, Ben Arvond, dokumentovano nam predočava kako je od tih tridesetih godina prošlog veka, pa, evo, do danas, ova saradnja Amerike sa Hitlerovim nacizmom "metodološki" skrivana.
"Tokom tridesetih godina" – piše Arvond – "holivudske filmske kuće ležerno su žrtvovale sve principe za profit, time što su direktno ulazile u biznis sa nacistima. Zapanjujuće, vlasnici ovih filmskih studija i predvodnici ove saradnje sa Hitlerom, bili su najvećim delom Jevreji-emigranti izbegli iz Hitlerove Nemačke".
Autor nam otkriva da je "pragmatičnost" ovih Jevreja išla dotle da su disciplinovano izvršavali instrukcije koje im je davao, niko drugi, nego Hitlerov konzul u Los Anđelesu. Taj gospodin im je naređivao, a oni izvršavali, da iz njihovih filmova brišu sve kadrove koji bi opisivali brutalnosti fašističkog režima u Berlinu, pa, naravno i one prema Jevrejima!
Arvond smatra da je ovo "jedna od najmračnijih strana američke istorije".
Još gore: "Da bi se ulizao Hitleru i nacistima, Holivud je stavio na posebu crnu listu (i prosledio u Berlin) sve jevrejske glumce u Americi, koji su se do tada javno eksponirali kao antifašisti…
Najednom ih više nigde nije bilo, iako su većinom predstavljali elitu tadašnje američke kulture."
I još gore od goreg: glavni jevrejski forumi u SAD, među njima i Centralna konferencija Američkih rabina, izlaze sa "objašnjenjem" da je to bila politika kojom su hteli da jevrejski korupus u Americi "drži niski profil" prema zbivanjima u Hitlerovoj Nemačkoj i da "ne talasa". A sve to u vreme kada je pogrom nad Jevrejima u Nemačkoj bio u punom pogonu!
Lepo. Najviši nivo smisla za "pragmatizam". I pitanje: da li i dalje ima još nekoga kome treba dodatno objašnjavti šta to, Džo Bajden, senator Mekejn ili Viktorija Nuland iz Stejt departmenta, traže ovih dana, među novim nacistima u Kijevu? Dolaze ljudi da obiđu svojtu.
