Srpski umetnik Miloš Jadžić (32) ostavio je iza sebe zavidnu karijeru u domovini, otisnuo se preko Atlantika i u Njujorku krenuo od nule. Stigao je sa dve master diplome u džepu, iz glume i engleskog jezika, i kao četvorostruki prvak u latino plesovima i startovao sa podijuma džez teatra Jacob’s Pillow, gde je kao najbolji srpski džez igrač dobio stipendiju od čuvenog brodvejskog koreografa i reditelja Četa Vokera.
U Srbiji je diplomirao engleski jezik i književnost na Filološkom fakultetu u Beogradu i glumu na Fakultetu umetnosti u Prištini u klasi Božidara Dimitrijevića i na oba fakulteta stekao zvanje mastera.
– Veoma volim sve svoje profesije, ali uvek sam se najbolje osećao kao igrač i nastavnik igre. To je moj teren – objašnjava kako se opredelio za treću profesiju, ne zapostavljajući one za koje se školovao.
Ljubav prema sceni
Ples je zavoleo još kao mali i priželjkivao da bude u centru pažnje.
– Kasnije sam shvatio da to nije poenta bavljenja bilo kojom vrstom umetnosti, jer bi vodila koristoljublju, a ne služenju odbrane ljudskog bića. Ta vrsta izražavanja i ljubav prema sceni traje do danas.
Deo najboljeg muzičkog teatra na Balkanu beogradskog Pozorišta na Terazijama bio je devet godina. U mnogo predstava je nastupao kao igrač, a kada je diplomirao i kao glumac.
– Imao sam sreću da u Beogradu igram u naslovima čije su licence kupljene na Brodveju, kao što su “Briljantin” i “Čikago” – kaže Miloš i ističe da su brodvejske predstave uvek pravi užitak.
U matičnom Pozorištu na Terazijama, igrao je i u predstavama “Mama mia”, “Grk Zorba”, “Slatka Čeriti”, “Na slovo na slovo”, “Zona Zamfirova”… Bio je plesni solista, u mjuziklu “Ljubav i moda” u Madlenijanumu, a osim u beogradskim, nastupao je i u Narodnom pozorištu u Gračanici.
Onda je stigao poziv koji menja sve.
– Svake godine je Čet Voker koji je i asistent meni najomiljenijeg Boba Fosija, radio audicije po svetu za profesionalce i regrutovao najbolje za stipendiste. Počastvovan sam što sam pored dve fenomenalne umetnice, Anke Gaćeše i Mirele Božić Jovanović i ja bio izabran. Velika je čast, jer taj program džez teatra okuplja najbolje profesionalce iz čitavog sveta – priča Miloš.
Ljudi, kada se ukaže takva prilika kalkulišu i strahuju ako imaju posao. Nije se dvoumio, znao je da pruženu ruku neće propustiti.
Jaka konkurencija
– Uvek sam voleo izazove, a ljubav prema Njujorku i umetnosti su učinile sve mnogo lakšim. Njujork je nešto o čemu sam maštao od malih nogu i čim sam sleteo na aerodrom, osećao sam se kao kod kuće. Širi vidike, uči te da vidiš tuđe kulture i tuđe istine… U tom procesu čovek uči da razume čoveka. Ovaj grad je dragocen na više nivoa – priča nam, ukazujući da je Velika jabuka zahtevnija u smislu konkurencije i da ceo umetnički svet želi da se oproba u toj metropoli.
Njemu je pošlo za rukom, a imao je i čast da deli scenu i sa Lusi Arnez Lukinbil, ćerkom čuvene Lusi Bol i sa Brentom Kovalikom, koji je dobio Toni nagradu za izvođenje Bilija Eliota na Brodveju.
U kompaniji Dance with me radi tri godine, učeći Ballroom plesu amatere, ali i profesionalce.
– Kompanija me je dočekala pozitivno, sa dosta podrške, a moji učenici, najbolji na svetu, uvukli su mi se brzo pod kožu. Kao glumac, imam dobar predosećaj i dar da razumem njihovu ličnost iako ne kažu ništa. Uz to, često pomažem poznatima u pripremi za šou Ples sa zvezdama, najgledanije plesno nadmetanje u SAD – priča Miloš ponosan na to što njegovi učenici na svakom takmičenju osvajaju prva mesta.
Igrao je i u predstavi “Dancing in the crowd” u kojoj je gost bio popularni Valentin Čmerkovski, ističući se solo deonicama koje su publiku ostavljale bez daha. Iako mu je Amerika životna baza, želja mu je da povremenim gostovanjima u Srbiji, podeli znanja igre i scene sa sunarodnicima.
– Korona je usporila sve planove i to će proći. Nadam se da ću u budućnosti biti u prilici da gostujem u domovini, da razmenjujem iskustva sa kolegama i edukujem igrače kao što sam radio ranije, ali dajući im stil igre karakterističan za Ameriku – otkriva nam svoje želje.
Vajber kontakt sa porodicom
Slobodno vreme provodi uglavnom u čitanju i viđanju sa društvom.
– Ponekad se okupimo na kućnoj sedeljci pošto zbog pandemije korone nema mnogo izbora. Nedostaju mi moji najbliži, ali mislim da ljudi treba da se upuste u avanturu kad imaju priliku i izađu iz zone komfora. Najviše volim da razgovaram putem Vajbera sa sinovcima, Vukanom i Jovanom, i porodicom koja živi u Čačku – priča ovaj umetnik.
Korona pomrsila planove
Uoči pandemije je počeo rad na predstavi “Higher love”, kao glavni koreograf i reditelj, na zahtev američkih zvezda Valentina i Maksima Čmerkovskog. Ona će, kaže, ugledati svetlost dana kada situacija zbog korone bude bezbedna. Uz to režira i koreografiše predstave za učenike iz Teksasa.
