Doktor Duško Jovanović, violinista iz Berlina, jedan je od ovogodišnjih dobitnika Zlatne značke, prestižnog priznanja koje dodeljuje Kulturno-prosvetna zajednica Srbije za dugogodišnji doprinos razvijanju kulturnih delatnosti, za nesebičan, predan i dugotrajan rad i stvaralački doprinos srpskoj književnosti i širenju kulture Srba u dijaspori. Njemu je nagrada pripala za misiju očuvanja i promocije tradicionalnog muzičkog blaga Srbije, koju je svojevremeno započeo Vlastimir Pavlović Carevac. Duško je to uspešno preneo izvan granica naše zemlje i već godinama nastupa u Berlinu i širom Nemačke.
Odluka o dobitnicima doneta još 12. maja, ali je svečano uručenje održano tek u oktobru u Narodnom pozorištu u Beogradu. Dodeljeno je 52 priznanja, a među dobitnicima su istaknuti umetnici, profesori, akademici, doktori nauka i kulturni aktivisti iz dijaspore.
Muzika čuva identitet
Reporter “Vesti” je sa Duškom Jovanovićem razgovarao po povratku iz Srbije.
– Posle niza godina nastupanja i bavljenja muzikom u matici i sada već 28 godina u dijaspori, ovo je prva nagrada koju sam dobio. Drago mi je da je to prestižna nagrada na visokom nacionalnom nivou. I dalje sa nesmanjenim uživanjem sviram naša omiljena kola i vidim da to kod naših ljudi uvek izaziva intenzivne emocije. U inostranstvu smo svakako na udaru brojnih drugih kultura, pogotovo ovde u Berlinu, pa svaka promocija našeg muzičkog blaga učvršćuje temelj očuvanja nacionalnog identiteta Srba u dijaspori – ističe Jovanović.
On dodaje i da decenijama stare muzičke melodije tek u novije vreme dopiru do stranih ljubitelja muzike, pa je gotovo zadivljujuće na kakvo oduševljenje nailaze.
– To bi trebao da nam bude podsticaj da se smelije angažujemo na svetskoj muzičkoj sceni. Tako mi se nedavno desilo na jednom nastupu, da mi jedna Meksikanka zatraži da joj sviram “Zvjezda tjera mjeseca”, što me je potpuno šokiralo i naravno, obradovalo – naveo je Jovanović zanimljive detalje iz bogatog muzičkog iskustva.
O kratkotrajnom boravku u Srbiji Duško navodi da je ceremonija dodele priznanja trebalo da se održi još u maju, kada su i donete odluke o dobitnicima, ali je zbog korone odlagana sve do nedavno.
– Mere zaštite protiv korone su kontinuirano sprovođene, a na ulazu u Narodno pozorište su nam čak merili temperaturu. Posle dodele nagrada trebalo je da idem i na festival izvorne narodne muzike “Carevčevi dani”, ali nažalost nisam stigao do Velikog Gradišta.
Kolo posvetio učitelju
Diploma Stomatološkog fakulteta u Beogradu, koju je Jovanović svojevremeno uspešno stekao, ostala je u senci njegove strasti prema muzici koja je u njemu tinjala sve vreme školovanja. Sa devet godina je u potrazi za loptom nabasao na zaboravljenu dedinu violinu. Taj susret nije mogao da prođe tek tako i interesovanje za iznenada otkriveni instrument i kako on funkcioniše je raslo. Tokom školovanja teklo je i paralelno usavršavanje u muzičkoj školi. Ipak, u rodnoj Loznici i pod uticajem roditelja, nije moglo biti reči o muzici kao profesiji, dok se ne završi neki “ozbiljan” fakultet. Tokom studija, ponovo dolazi lopta u prvi plan i to košarkaška. Da bi studije nekako priveo kraju, ostavlja i košarku po strani. Jednog leta u periodu dokolice kuca na vrata KUD-a “Ivo Lola Ribar” i ponovo briše prašinu sa violine koja se skupljala punih šest godina. Već posle pola godine postaje u “Loli” prvi violinista. Intenzivno se angažovao u kulturno-umetničkim društvima i ansamblima kao što su Dukat i Narakord. Veliko umeće upio je i od Žarka Milanovića, tadašnjeg šefa Narodnog orkestra Radio Beograda. Na svom drugom CD-u, koji je u pripremi, Duško će jedno kolo posvetiti i svom velikom učitelju Milanoviću sa kojim je i svirao u Narodnom pozorištu na uručenju nagrade.
Jednoglasne odluke
Žiri, na čijem čelu je bio prof. Milovan Vitezović, književnik, a članovi Marija Bišof, književnik, urednik, prof. dr Uroš Dojčinović, muzički umetnik, Olga Milojević menadžer u kulturi i Živorad Žika Ajdačić reditelj, sve odluke je doneo jednoglasno.
Nacionalni značaj
Nagrada Zlatna značka sastoji se od počasne svečane povelje i zlatne značke koje se smatraju priznanjem od nacionalnog značaja za doprinos kulturi Republike Srbije, Dodeljuje se od 1976. godine, jedna je od tri najprestižnije nacionalne nagrade u našoj zemlji, a danas su za dodelu zaduženi Kulturno-prosvetna zajednica Srbije i Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije – Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu, a pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Srbije.
Rado svira zemljacima
Tokom brojnih gostovanja, nastupao je u mnogim gradovima i u inostranstvu, posle turneje po skandinavskim zemljama, put ga je 1992. naneo u Berlin gde se zadržao, a zatim i skućio sa porodicom. Nijedna muzička manifestacija u glavnom gradu Nemačke, gde srpska kultura treba da se prikaže u svom najboljem svetlu, bilo da je u pitanju proslava u crkvi ili svečanost u Ambasadi Srbije, ne prolazi bez Duška Jovanovića i njegovog orkestra. Uvek se rado odazove i drugim pozivima zemljaka za nastupe.
Muzičari su ugroženi
Jovanović se osvrnuo i na trenutnu situaciju i kaže da su generalno, muzički umetnici egzistencijalno ugroženi zbog pandemije.
– Ovde u Berlinu, situacija je promenljiva i čim malo popuste mere, ubrzo dobijem i poziv za neki nastup. Sada pripremam svoj drugi CD, a nedavno sam na trgovima Berlina snimio i muzučki spot, koji se za sada može videti na mom Jutjub kanalu.
