Briga dijaspore za maticu stalno raste, o čemu svedoči i značajno veći priliv u doznakama iz inostranstva koje su prošle godine prevazišla i najhrabrija očekivanja. U prvih 10 meseci 2022. rasejanje je poslalo čak 1,3 milijarde evra više nego u istom periodu prethodne, 2021. godine, što je povećanje od neverovatnih 45,4 odsto.
Tokom prvih 10 meseci 2021. u maticu je stiglo oko 2,9 milijardi evra, a poslednji podaci Narodne banke Srbije (NBS) govore da je ukupna pomoć iz dijaspore od januara do 31. oktobra prošle godine iznosila 4,195 milijardi evra. Još se čekaju podaci za novembar i decembar, ali ekonomisti veruju da se taj trend povećanog priliva doznaka održao i da će se nastaviti i ove godine.
Bogatija privreda
Doznake u Srbiji čine između sedam i osam odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) na godišnjem nivou i eksperti ističu da su od kritične važnosti za maticu.
Ekonomski stručnjak, profesor Kostadin Pušara, ukazuje za “Vesti” da je novac koji šalje dijaspora od posebnog značaja ne samo onima kojima je upućena, već i za srpsku privredu.
– Ova suma pristigla po osnovu doznaka je svakako velika i od ogromne koristi za ekonomiju Srbije, jer ojačava finasijski potencijal i platni bilans zemlje – tumači profesor Pušara i ističe da se država meri prema finansijskoj snazi.
On kaže da činjenica da doznake čine sedam do osam odsto BDP-a govori da dijaspora, u tom procentu i doprinosi da joj domovina bude bogatija. Ali, profesor Pušara i poziva dijasporu da se vrati u domovinu, a stranim ulagačima savetuje da ulažu u Srbiji.
– Politička situacija kod nas je stabilna, uslovi za ulaganje povoljni, a naša stručna snaga od srednjoškolskog do nivoa visokog obrazovanja kvalitena. Sve to je veliki plus za ulaganja kako naših ljudi u dijaspori, tako i stranaca – zaključuje profesor Pušara.
Prosečno 300 evra
Na osnovu izveštaja iz ranijeg perioda zaključuje se da prosečna doznaka iznosi oko 300 evra. Podaci govore da novac iz inostranstva putem doznaka dobija 712.608 primalaca i oni su u jedinstvenom registru korisnika doznaka NBS. Primetan je i blagi rast korisnika u odnosu na prethodnu godinu. Srbija ima oko 6,8 miliona stanovnika, pa sudeći prema tim brojkama, gotovo svaki deveti građanin dobija na ovaj način pomoć od rođaka iz inostranstva. Po tome je Srbija među prvih 10 zemalja sveta prema broju doznaka na milion stanovnika.
NBS evidentira samo transfere koji stižu zvanično, preko računa, pa u registru nema građana kojima novac donose rođaci lično, preko prijatelja ili na slične načine. Zato neki ekonomisti smatraju da se ukupan broj građana Srbije koji dobijaju pare od nekog od bližnjih u dijaspori blizu milion.
Najviše stiglo iz Nemačke
Prema podacima za period januar – oktobar prošle godine najviše novca je u maticu stiglo iz Evrope, dok za Australiju, nažalost, još nema obrađenih podataka. Kako se navodi, iz Nemačke je stiglo 27 odsto od ukupnog iznosa doznaka, iz Švajcarske 14 procenata, Austrije 11, a iz Francuske i SAD-a po šest odsto.
I kod kuće dobra zarada
Profesor Kostadin Pušara našim ljudima u rasejanju savetuje da se, ukoliko imaju novca, vrate i pokrenu posao u matici, a onima koji se nisu snašli u inostranstvu da se dođu i rade u domovini.
– Sada smo država koja ima sve uslove za normalan život – ističe ovaj ekonomski stručnjak, uz napomenu da svako ko puno radi, može u Srbiji da dobro zaradi.
Novac koji državu ne košta
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Ljubodrag Savić kaže da su doznake važne za privredu i ukazuje da je dobro što, posle blagog pada tokom perioda pandemije, njihov iznos ponovo raste. On napominje da se u Srbiju do sada godišnje slivalo oko tri i po milijarde evra po osnovu doznaka i napominje da su one bitan deo ekonomskih aktivnosti.
– Još iz vremena Jugoslavije, od kada je otvorena mogućnost da naši radnici idu u Zapadnu Evropu i rade tamo, doznake imaju veliki značaj za našu ekonomiju, odnosno za platni bilans zemlje. To popravlja platni bilans, a taj novac stiže u zemlju, iako država ne mora da se trudi oko njega – objasnio je Savić.
On je ukazao i da je značaj doznaka i u tome što se taj novac neretko koristi za otvaranje novih malih biznisa, ali i za renoviranje kuće ili kupovinu automobila, pa utiče i na povećanje potrošnje domaćinstava.
– To je u svakom slučaju značajan iznos, a za razliku od zaduživanja, državu ništa ne košta. Za privredu je od velike koristi jer neko se od tog novca ulaže u poslove u Srbiji – napominje Savić.
